Човек и технологија

Човек, Црква, технологија, савремени свет. Проблем слободе и критичке мисли у технолошкој цивилизацији. Паноптички системи надзора и право на приватност. Медијски напади на СПЦ. Црква и Интернет. Однос информационог и индустријског друштва. Информисање и хришћански ритам живота. Проблем радикалног индивидуализма и личности у савременом свету.  Критички однос према савременим технологијама. Цивилизацијска одговорност Цркве. Комплетан интервју у MP3 формату, дат на Радио Београду 2 у емисији Атлантис, 3. марта 2009. године.

…Да је литургијски доживљај у цркви незаменљив слаже се и ђакон Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско- карловачкој: – Иако нисам резервисан према интернету, и имам свој сајт у форми блога, према „Фејсбуку” имам приличну резерву управо због његовог концепта. Црква не би требало да користи ову социјалну мрежу. Првенствено због тога што се на овом сајту појављују профили у чију аутентичност нико не може бити сигуран. Чак и када се ради о групама и „фан страницама”, питање је да ли је особа којој је страница посвећена сагласна са тим. Лично не верујем , да је ико од твораца група посвећених Патријарху Павлу које се могу пронаћи на овом сајту, питао Његову светост за дозволу – каже он за „Политику”. Детаљније »

Последњих неколико година се појавило више студија и есеја са тезом о тобожњем фундаменталистичком духу који прожима живот Српске Православне Цркве (СПЦ). Недавно је на интернету објављена још једна (за сада непотписана) студија тог типа, под називом Филозофско-теолошки извори антиевропског и антизападног дискурса у СПЦ. Она је занимљива зато што поред познате приче о фундаментализму и антизападном ставу СПЦ доноси допунску тезу о „српско-православном конзервативизму“ када је у питању употреба савремених информационих технологија. Детаљније »

У просторијама Привредне коморе Србије у Београду је одржано неколико дискусија под називом: „Основно информатичко образовање и утицај на развој српског информационог друштва“. Oрганизатор и модератор округлог стола је био г-дин Чедо Рајачић, уредник емисије Dobar dan IT. Досадашњи учесници су Јелена Јовановић (секретар Удружења за информатичке делатности Привредне коморе Србије), проф. др Драган Домазет (декан Факултета информационих технологија и посебни саветник у Министарству за науку и технолошки развој), Слободан Марковић (специјални саветник у Министарству за телекомуникације и информационо друштво), др Петар Кочовић (извршни директор Gartnerа), Никола Марковић (председник Друштва за информатику Србије), Александар Спасић (главни и одговорни уредник часописа Micro Pc World),  Марко Новаковић (ЕТФ), Саша Михајловић (Машински факултет), Ђорђе Ђукић (JISA), ђакон мр Оливер Суботић (управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке) са сарадницима, ученици и професори београдских гимназија, представници  студентких унија и осталих релевантних организација… Детаљније »

На овим просторима влада стереотип да је СПЦ један крајње конзервативан организам, што није тачно. Само постојање Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој, јединог те врсте у православном свету, говори супротно. О авангардности Православне Цркве на васељенском нивоу у овом погледу говори и православни супер-портал под називом Православно хришћанство који је веома сличан WEB.DEP пројекту, с том разликом што концептуално није окренут ка форумима и вестима и што је доступан на око тридесет светских језика. Што се теме такозване електронске демократије тиче, она је једна од саставних области концепта информационог друштва и њу треба посматрати из три начелна аспекта, иманентна сваком слободном друштву. Та три принципијелна аспекта су право, истина и слобода, при чему је овај последњи најважнији. Детаљније »

Недавнo оглашавање у јавности Светог архијерејског синода СПЦ у вези са Предлогом статута АП Војводине, а потом и реакцијаповодом Предлога закона о забрани дискриминације у једном делу јавности покренули су бурне реакције. Нешто слично се десило и пре неколико година када је СПЦ индуковала јавну дебату о електронској приватности и прва затражила доношење новог Закона о заштити података о личности. У сва три случаја интелектуални и медијски кругови ненаклоњени Цркви нису толико критиковали њену аргументацију, колико чињеницу да је она уопште реаговала. „Црква нема права да се меша у политику“, „То нису питања којима СПЦ треба да се бави“, „Зауставимо клерикализацију Србије“… само су најчешће пароле дела јавности који сматра да је секуларизам доведен у питање друштвеним иницијативама Цркве. Колико је овакво тумачење секуларног устројства државе аутентично? Детаљније »

Већ смо током првог панела приметили да је ова проблематика веома контроверзна. У вези са њој постоје дијаметрално супротни ставови. Поставља се питање зашто је то тако. Дијаметрално супротни ставови о биометрији не чују се само код нас. Таква је ситуација и у свету. За што је до тога дошло? Да ли постоји неки апстрактан разлог или једноставно све може бити сведено на једну матрицу како бисмо лакше могли испитивати ту проблематику? Осврнуо бих се на један врло површан аргумент неолудизма, на који сам јавно одговорио политикологу који је тврдио да је то у принципу нека нова врста лудизма у 21. веку, те да се све на то своди. Упитао сам га зашто је онда стотину професора и стручних сарадника Лондонске школе економије и политичких наука било против тог пројекта. Детаљније »

Светска криза и криза у српском ИТ-у. Однос Цркве према савременим технологијама. Концепт Центра за проучавање и употребу савремених технологија. Активно учешће Центра у развоју нових технологија у Србији. Стање на српској сцени информатичких часописа - проблем опортунизма. Примена teleconferencing-a у и савремених технологија у СПЦ – некад и сад. Изазови који су пред нама. Директни download интервјуа (MP3).

*Интервју дат за радио емисију Dobar Dan IT (бр.18) крајем децембра 2008.

Експертске анализе јасно предочавају да проблем глобалне финансијске кризе не може бити решен простим стимулансом посрнулог тржишта. Разлог је једноставан: генератор кризе на тај начин не би био уништен већ бивременом само ојачао претећи још већим последицама. Потребна је промена у самој структури система који је дубоко дехуманизован с обзиром на то да се у његовом центру као врхунска вредност не налази човек већ профит. Иако је цео систем усмерен ка задовољавању потреба човека као јединке, управо је човек постао производ сведен на квантитативно одредиве категорије радног учинка у контексту остваривања нечијег профита. Од субјекта куповине он се суштински свео на објекат у једном немилосрдном систему у коме је богатство једина светиња. Ту је основни етички генератор кризе: похлепа невиђених размера. Детаљније »

У академском свету, термин глобализација почиње прецизније да се формулише осамдесетих година, а током деведесетих постаје незаобилазан како у научним круговима тако и популарној литератури. Он се од тада углавном користио у редукованом погледу и сводио на економско-финансијски аспект, најчешће посматрано кроз интеграцију тржишта роба и капитала широм света уз смањење баријера које се односе на међународну трговину и инвестиције. Такав економски усмерен и ограничен приступ представља упрошћавање које ни издалека не даје потпуну слику – економски и финансијски фактори јесу spiritus movens процеса глобализације, али га ни у ком случају не исцрпљују. Детаљније »

- У уводнику за тему броја „Православног мисионара“ навели сте да је дилема „кандило или рачунар“ временом прерасла у тврдњу „и кандило и рачунар“. Значи ли то да у нашој Цркви висе нема отпора употреби нових информационих технологија или је знатно мањи него што је био?

Ту дилему „или…или“ су постављали људи ван Цркве упркос томе што она никада није имала отпор према информационим технологијама – тачније, имала је афирмативно-критички став који и данас негује. Детаљније »

Синтагму „уметност обмане“ је некадашњи најпознатији хакер, Кевин Митник, искористио за наслов своје књиге у којој објашњава начине извођења суптилних електронских превара. Ова синтагма је веома подесна и за именовање једне од суптилних превара у свету генерализованих медијских комуникација, а то је елиминисање аутентичног контекста из медијске поруке. Не постоји књига, текст, говор… који на тај начин не могу бити погрешно представљени или, можда је боље рећи, уклопљени у сасвим нов контекст. Уметност обмане у том погледу није толико у импутирању непостојећих цитата колико у деконтекстуализацији (уклању постојећег контекста) односно реконтекстуализацији (стварању новог контекста). Детаљније »