Када је реч о односу средстава јавног информисања према Цркви, пре било какве дискусије и очекивања морамо бити потпуно свесни једне важне чињенице, а то је да не постоје вредносно неутрална средства информисања. Шта то конкретно значи? На првом месту то је проблематика односа власничке структуре медијског капитала и медијског садржаја. Једноставно говорећи, уколико међу компанијама које су власници одређеног средства јавног информисања има оних које нису благонаклоне према Цркви, не треба очекивати ни благонаклон став медија који су у њиховом власништву. То је сасвим логична ствар, у пракси више пута посведочена. Наставак текста »
Медији о Цркви и Црква у медијима
Излагање (Конгрес српских психотерапеута): Изазови адолесценције данас
Добро је уочено да је еванђелска прича о блудном сину парадигма за класичну адолесцентску кризу и њено решавање. Узевши ту чувену причу као основу за решавање генерацијског јаза не треба само да разматрамо већ познате изазове адолесценције, већ и да се запитамо шта то данашњу омладину чини посве специфичном. Наиме, није спорно да се из генерације у генерацију наслеђују многи проблеми у односима старијих и младих, али постоје и неки нови изазови – последње две деценије су донеле велики број друштвених промена које утичу на формирање целе једне генерације у посве специфичном виду. То следствено има утицај и на формирање нових међугенерацијских конфликата. Наставак текста »
Предавање (Гимназија Свети Сава): Проблем „електронског“ насиља и његово решавање
Насиље је феномен који је присутан у свим историјским епохама: од Каина и Авеља па до данас. Оно се разликује само у својим појавним облицима. У наше време, поред свих већ познатих облика насиља, све се више говори и о такозваном „електронском насиљу“. Најједноставније речено, то је онај вид насиља који се спроводи уз употребу електронских, или још прецизније, информационо-комуникационих технологија. Но ово одређење није довољно за прецизну идентификацију проблема о коме је реч и потребно је навести барем још неколико специфичних одлика тог вида насиља. Наставак текста »
Предавање (Богословски факултет): Хришћанска порука у ери електронских комуникација
Хришћанство је до 20. века своју поруку ширило преко доступних фиксних медија: у периоду раног хришћанства то је био папирус, потом пергамент, кога је затим заменио папир. Време у коме живимо убрзано доноси велику промену на том плану, с обзиром на све већи примат динамичких, електронских медија (ср. Plou 1996: 55). Ти медији се разликују од фиксних по много чему, но основне разлике су у погледу начина бележења информација, могућности и брзини њихове обраде и прослеђивања, количини података која се може сместити на један такав медијум, могућности размене података, броју људи који им истовремено могу приступити… Наставак текста »
Молитва у антиисихастичком амбијенту данашњице
Молити се истински, свим срцем и умом, није било лако ни у једној епохи – непријатељ нашег спасења је увек радио пре свега на томе да човека одвикне и одврати од молитве, знајући да она човека окреће ка Богу и води ка богопознању и спасењу. Оно што у наше време додатно отежава подвиг молитве јесте страховита брзина живота коју прати огроман број визуелних и звучних „знакова“. Активизам, динамизам и прилив информација савременог хришћанина све више одвајају од органског начина функционисања у оквиру своје породице, пријатеља, парохијског храма. Наставак текста »
Хришћанска порука у мас-медијима
Ако су у почетном периоду развоја мас-медијске сфере и постојале неке недоумице у погледу тога да ли је уопште треба користити за потребе хришћанске мисије, данас је та дилема сувишна: не постоји ниједна помесна православна Црква која мас-медије не користи за своје мисионарске потребе. Притом, када кажемо „мас-медији“, не мислимо само на класичне медије попут штампе, радија и телевизије већ и на тзв. нове медије, који се од „старих“ разликују јер имају могућност обраде дигиталног сигнала и мрежни капацитет размене података (Интернет је најбољи пример). И мада се потреба за мас-медијским мисионарским деловањем не доводи у питање, ипак треба размотрити најбољи начин те мисије. Додуше, неко ће рећи да ни ту нема много шта за разматрање: некада папир и мастило, данас електронски медијуми и то је то. Но ствари нису баш тако једноставне… Наставак текста »
Хришћански глобализам у времену глобализације
За проблематику односа хришћана према глобализацији влада приметно интересовање, али су уочљиве и тешкоће када је потребно сучелити супротстављене ставове. Такво стање захтева елиминисање неколико препрека да би се успоставила квалитетна дискусија. Наставак текста »
Интервју (Православље): Хришћански етос у доба Фејсбука
…-Пред којим се изазовима глобализације налазе чланови Православне Цркве у савременом свету и каква решења постоје за мисију Цркве?
Глобализација је у ужем смислу процес који настаје после Другог светског рата под утицајем формирања великих војно-политичких блокова, економских савеза, широком употребом интерконтиненталних транспортних средстава и развојем информационо-комуникационих технологија. Сматрам да је кључни глобализациони изазов за Цркву временско-просторна компресија, која се односи на превазилажење просторних дистанци и изражена мобилност људи, као и свеопште учешће у сфери глобалних комуникација. Наставак текста »
Интервју (Политика): Уздржавање од ријалитија
„Замислите, рецимо, парадокс да човек на Велики петак ништа не једе и не пије јер строго пости, а да у исто време прати неки ријалити шоу програм? Зар није далеко боље да је тај дан имао и разрешење да једе рибу, а да је заузврат искључио телевизијски пријемник?“ Ситуација о којој говори презвитер Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке, могла би се описати и као подлегање искушењима и старим навикама или неразмишљање о смислу поста, али свакако указује на то да би онај ко пости требало да има на уму да смисао тог чина није у простом уздржавању од хране и пића. Наставак текста »
Улога верских заједница у борби за приватност
Када је пре седам година Српска православна црква отворила јавну дебату у погледу биометријских система идентификације, а потом изашла и са сопственим виђењем те проблематике, многи су се упитали о чему је заправо реч и какве везе ова тема има са православним хришћанством. А ствар је била крајње једноставна: верници (али и многи атеисти) тражили су одговоре на питања којима се тада ниједна озбиљна друштвена институција није на одговарајући начин бавила. Наставак текста »
Жички апел: ретроспектива и задаци за будућност
Широј јавности у Србији је познато да је Српска Православна Црква пре неколико година актуелизовала питање заштите приватности и дигнитета грађана наше земље у контексту биометријских система идентификације. Посебно изражен допринос у том погледу је дала жичка епископија на челу са епископом Хрисостомом. Један од кључних догађаја се десио 26. марта 2005. године, када је у Жичи одржан први стручни скуп о проблематици биометријских система поводом нових личних карата, одакле је упућен Жички апел целокупној српској јавности. Наставак текста »
Парадокс отуђења у времену глобалних комуникација
Глобалне електронске мреже су омогућиле милионима људи који су међусобно удаљени десетинама хиљада километара да на једноставан и економски исплатив начин успоставе комуникацију. Но истовремено се створила једна парадоксална ситуација – упоредо са све већим умрежавањем и повезивањем порастао је и степен отуђења међу људима. Наиме, како то да је решавањем проблема просторних баријера и контаката са онима који су, просторно гледано, удаљени дошло до појаве отуђења од оних који су у нашој непосредној близини? Наставак текста »
Предавање (Правни факултет): Интернет – различити приступи
Откако је постао незаобилазно обележје глобализације, интернет не престаје да побуђује пажњу мислећих људи различитих усмерења: философа, социолога, економиста… Он је као феномен занимљив и теолозима који најчешће постављају питање нових видова мисије и адекватног начина коришћења. Православна Црква је више од једне деценије присутна у интернет простору и тиме је фактички прихватила тај медијум као средство мисије и комуникације. Наставак текста »
Излагање (Media Centar): Ћирилични интернет домен
Српска Православна Црква се у иницијативу за добијање ћириличног интернет домена укључила на предлог Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС). С тим у вези, Свети архијерејски синод СПЦ је препознао ову иницијативу као цивилизацијску и донео одлуку у којој је подржава и активно се укључује у цео процес, делегирајући званичног представника у Радној групи. Наставак текста »
Излагање (ЗИТЕХ `10): Методолошки приступ СПЦ решавању проблема нарушавања приватности
Пре неколико година Српска Православна Црква је била укључена у решавање проблематике приватности грађана у контексту биометријских система идентификације. Анализа активности СПЦ у том погледу даје седам начелних принципа .
1.Начело друштвене одговорности. Јасно је да проблем електронске приватности грађана није поље којим СПЦ треба примарно да се бави, али је подједнако јасно да она не може остати по страни уколико тај проблем добије озбиљне размере, а позване структуре друштва не одреагују адекватно. Наставак текста »
Слабости образовног система и савети катихетама
Српски образовни систем болује од више озбиљних недостатака који га чине недовољно ефикасним. Ти недостаци се примећују на свим нивоима школовања: од основне школе, преко средњошколског образовања до високог школства. Верска настава је, институционално гледано, део тог система и она свакако мора испунити одговарајуће обавезе у формално-правном смислу, али би било лоше уколико би по инерцији преузела и његове слабости. Да се то не би десило, катихете морају бити свесне недостатака образовног система да би свој предмет могли да предају на што квалитетнији начин. Размотримо укратко основне проблеме и с тим у вези начелне препоруке за катихете: Наставак текста »
Излагање (Привредна комора Србије): Суштински проблеми образовног система
1. Први и основни проблем образовног система у Србији је концептуалног карактера, с обзиром да је он усмерен углавном ка стицању знања у енциклопедијском духу, а мање ка развијању критичко-аналитичких способности ученика. Концептуални промашај нашег образовног система је и недостатак мултидисциплинарног приступа у повезивању градива различитих предмета. Ученици на сва три нивоа образовног система (основа школа, средњошколски стадијум и факултетски ниво) раде пре свега на гомилању знања, док повезивање различитих научних области, анализа градива и развијање критичког дискурса према њему најчешће изостају. Наставак текста »
Црква у времену глобализације
Расправа о глобализацији се у широј јавности углавном своди на економско-финансијски аспект и дискурс еколошких питања (обе теме су додатно актуелизоване због две кризе глобалног карактера: економске и еколошке). Ширина, слојевитост, па и противречности процеса глобализације ипак далеко превазилазе поменуте равни. У том ширем контексту глобализација се намеће као изазов Православној цркви, која већ неко време промишља решења за мисију и функционисање њених чланова у савременом свету. Наставак текста »
Етички корени глобалне финансијске кризе
Пре разматрања конкретних етичких корена глобалне финансијске кризе претходно морамо да идентификујемо саме темеље савременог финансијског система. Глобални финансијски систем је (чак и у неким земљама чији се поредак сматра комунистичким, попут Кине) базиран на капиталистичком систему вредности и начину функционисања. Једна од најпознатијих (и најзанимљивијих) теза о историјском настанку таквог система је студија Макса Вебера под називом Протестантска етика и дух капитализма. Вебер је корен капиталистичког система пронашао у друштвеном утицају учења о предестинацији Жана Калвина, предводника једног од три доминантне гране раног протестантизма. Наставак текста »
Биометријски пасоши: чињенице и контроверзе
Већ неколико година проблематика биометријских система идентификације заокупља пажњу стручне јавности, али и ширих слојева друштва у целом свету. На подручју наше помесне Цркве ово питање често покрећу православни верници у разговорима са својим парохијским свештеницима и духовницима. Слично је било и у погледу биометријских личних карти, о којима је доста писано у претходних неколико година и ту тему нема потребе ништа додатно апсолвирати, осим евентуално подсетити да грађани имају право да бирају да ли ће на новим пластифицираним исправама имати чип или не (регулисано Уредбом Владе под редним бројем 110-320/2007). Наставак текста »