Интервју (Радио Београд 2): Емисија Атлантис
Човек, Црква, технологија, савремени свет. Проблем слободе и критичке мисли у технолошкој цивилизацији. Паноптички системи надзора и право на приватност. Медијски напади на СПЦ. Црква и Интернет. Однос информационог и индустријског друштва. Информисање и хришћански ритам живота. Проблем радикалног индивидуализма и личности у савременом свету. Критички однос према савременим технологијама. Цивилизацијска одговорност Цркве. Комплетан интервју у MP3 формату, дат на Радио Београду 2 у емисији Атлантис, 3. марта 2009. године.
…Да је литургијски доживљај у цркви незаменљив слаже се и ђакон Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско- карловачкој: – Иако нисам резервисан према интернету, и имам свој сајт у форми блога, према „Фејсбуку” имам приличну резерву управо због његовог концепта. Црква не би требало да користи ову социјалну мрежу. Првенствено због тога што се на овом сајту појављују профили у чију аутентичност нико не може бити сигуран. Чак и када се ради о групама и „фан страницама”, питање је да ли је особа којој је страница посвећена сагласна са тим. Лично не верујем , да је ико од твораца група посвећених Патријарху Павлу које се могу пронаћи на овом сајту, питао Његову светост за дозволу – каже он за „Политику”.
Последњих неколико година се појавило више студија и есеја са тезом о тобожњем фундаменталистичком духу који прожима живот Српске Православне Цркве (СПЦ). Недавно је на интернету објављена још једна (за сада непотписана) студија тог типа, под називом Филозофско-теолошки извори антиевропског и антизападног дискурса у СПЦ. Она је занимљива зато што поред познате приче о фундаментализму и антизападном ставу СПЦ доноси допунску тезу о „српско-православном конзервативизму“ када је у питању употреба савремених информационих технологија.
У просторијама Привредне коморе Србије у Београду је одржано неколико дискусија под називом: „Основно информатичко образовање и утицај на развој српског информационог друштва“. Oрганизатор и модератор округлог стола је био г-дин Чедо Рајачић, уредник емисије Dobar dan IT. Досадашњи учесници су Јелена Јовановић (секретар Удружења за информатичке делатности Привредне коморе Србије), проф. др Драган Домазет (декан Факултета информационих технологија и посебни саветник у Министарству за науку и технолошки развој), Слободан Марковић (специјални саветник у Министарству за телекомуникације и информационо друштво), др Петар Кочовић (извршни директор Gartnerа), Никола Марковић (председник Друштва за информатику Србије), Александар Спасић (главни и одговорни уредник часописа Micro Pc World), Марко Новаковић (ЕТФ), Саша Михајловић (Машински факултет), Ђорђе Ђукић (JISA), ђакон мр Оливер Суботић (управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке) са сарадницима, ученици и професори београдских гимназија, представници студентких унија и осталих релевантних организација…
На овим просторима влада стереотип да је СПЦ један крајње конзервативан организам, што није тачно. Само постојање Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој
Недавнo оглашавање у јавности Светог архијерејског синода СПЦ у вези са Предлогом статута АП Војводине, а потом и реакцијаповодом Предлога закона о забрани дискриминације у једном делу јавности покренули су бурне реакције. Нешто слично се десило и пре неколико година када је СПЦ индуковала јавну дебату о електронској приватности и прва затражила доношење новог Закона о заштити података о личности. У сва три случаја интелектуални и медијски кругови ненаклоњени Цркви нису толико критиковали њену аргументацију, колико чињеницу да је она уопште реаговала. „Црква нема права да се меша у политику“, „То нису питања којима СПЦ треба да се бави“, „Зауставимо клерикализацију Србије“… само су најчешће пароле дела јавности који сматра да је секуларизам доведен у питање друштвеним иницијативама Цркве. Колико је овакво тумачење секуларног устројства државе аутентично? 




