Човек и технологија

Синтагму „уметност обмане“ је некадашњи најпознатији хакер, Кевин Митник, искористио за наслов своје књиге у којој објашњава начине извођења суптилних електронских превара. Ова синтагма је веома подесна и за именовање једне од суптилних превара у свету генерализованих медијских комуникација, а то је елиминисање аутентичног контекста из медијске поруке. Не постоји књига, текст, говор… који на тај начин не могу бити погрешно представљени или, можда је боље рећи, уклопљени у сасвим нов контекст. Уметност обмане у том погледу није толико у импутирању непостојећих цитата колико у деконтекстуализацији (уклању постојећег контекста) односно реконтекстуализацији (стварању новог контекста). Детаљније »

Своје излагање почињем чињеницом да се данас, по први пут у истори људског рода, поставља питање: да ли ће књига у свом класичном облику преживети до краја нашег столећа? Ово питање се поставља углавном зато што папир бива све више потискиван као медијум преноса поруке и што су људи данас у великој мери одвикнути од читања, а навикнути на инстант поруке. Електронски медијуми, поред тога што су супстанцијално другачији од папирних, утичу и на форму текстуалне поруке јер се она све више појављује у виду хипер-текста тј. директних и брзих веза ка другим страницама. Традиционални процес читања бива тим концептом доведен у питање и многи се питају да ли довољно размишљамо о последицама таквог приступа, где је акценат све више на проналажењу потребне информације, а све мање на удубљивању и стицању знања. Можда је Елиот заиста био визионар када се упитао да ли је знање заменило мудрост, а информација заменила знање. Ипак, чини се да то не мора бити тако… Детаљније »

Октобарски филмски фестивал „Бдење душе” који се одржава у Сремским Карловцима добар је повод за разматрање теме духовности на филму. Један приступ био би историографски, у смислу навођења конкретних филмских остварења са религијском конотацијом. Приближан списак таквих остварења вероватно нико никада неће успети да сачини, чак ни у случају строго селективног приступа. Други приступ је доктринарног карактера и повезује се са начелним питањима, те га је могуће далеко лакше обухватити у прецизнији оквир за потребе новинског текста. Детаљније »

Предлог закона о заштити података о личности представља добро утемељен, али недовршен пројекат и зато је потребна његова дорада. Овако критична оцена прописа о којем ће Скупштина Србије расправљати на наредној седници стигла је из Српске православне цркве. Иако формално не може бити овлашћени предлагач амандмана, новоосновани Центар за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке детаљно је анализирао пројекат закона који уређује осетљиву област прикупљања, обраде и коришћење личних података грађана. Поредећи га са сличним британским прописом (Data Protection Act), Центар је указао на неке недостатке постојећег предлога нудећи решења с циљем да се закон побољша. Детаљније »

Професор Ентони Гиденс (Anthony Giddens), некадашњи директор Лондонске школе економије и политичких наука (LSE) и један од најпознатијих социолога данашњице, у свом познатом предавању под називом „Свет који нам измиче“ (Runaway world) наводи да је савремени свет у коме живимо све, само не предвидљив. Гиденс притом примећује један парадокс: наука и технологија су везане за идеју да свет учине предвидљивијим, а управо су оне те које су га учиниле непредвидиљивијим него икада до сада. Он јасно запажа да наука и технологија уводе неизвесности са којима се раније нико није ни морао суочавати, наводећи еклатантан пример еколошке кризе, настале управо кроз утицај науке и технологије на природни свет који нас окружује. Детаљније »

… Центaр за проучавање и употребу савремених технологија у оквиру Српске Православне Цркве ускоро треба да почне са радом.

Повод за оснивање Центра је двојак. На првом месту то су мисионарске потребе наше Цркве које захтевају праћење савремених информационо-комуникационих технологија. Поред тога, жеља нам је да потврдимо цивилизацијску улогу Цркве у нашем друштву и да дамо студиозан, перманентан и правовремен одговор на технолошке изазове са којима се савремена цивилизација сусреће. Детаљније »

Једна од особина које Интернет чине веома популарним јесте могућност анонимног и/или псеудонимног обраћања огромном броју људи. Сам концепт псеудонимности се користио вековима уназад за различите сврхе – постоје и познати светски писци који су писали под псеудонимом, а као такве их и данас наводимо.[1] У cyber простору постоји далеко више људи са псеудонимима него под правим именом и презименом. Дешава се и то да на различитим електронским интернет презентацијама постоје истоветни псеудоними које користе различити људи, а има и супротних случајева, да на више презентација постоји особа која користи само један псеудоним. У оба случаја, идентитет се може утврдити једино преко стила писања (литерарна анализа) или IP адресе са које се пише (техничка анализа), а најбоље комбинованом методом. Детаљније »

Благоразумна употреба појмова и ствари рађа целомудреност, љубав и знање, а неразумна распусност, мржњу и незнање.(Св. Максим Исповедник, 1. глава трећег стослова о љубави, дело из VII века); Бог помаже човеку да доспе до таквих изума; и ђаво се њима користи, па зар је допуштено да се ми хришћани њима не користимо? (Светогорски старац Порфирије Кавсокаливит, одговарајући на питање о употреби савремених технологија - разговор вођен крајем XX века). Ова кратка уводна ретроспектива унеколико даје одговор на први део мог излагања који обрађује однос Цркве и информационих технологија. Источна Црква нема ни конформистички ни конфронтациони став према информационим технологијама. Тачније, она их мери мерилом Христа за сваки конкретан случај њихове употребе. Став који при том заузима могли бисмо да окарактеришемо као критички, али у смислу плодне критичке синтезе, а не неплодног критицизма. Детаљније »

Пропагандисти биометријских докумената у Србији као један од главних аргумената (поред савремености) наводе повећање безбедности података. Вероватно не знају да је Брус Шнајер, (човек из чијих уџбеника уче о криптографској заштити), још пре две године оспорио безбедност података биометријских пасоша. Није једини – годину дана касније сличан закључак је донео и реномирани FIDIS конзорцијум. Ако ништа, то бар говори да је за почетак паметно сачекати искуства других земаља и не журити превише. Детаљније »

У оквиру грађанскоправне науке, право на приватност се сврстава у корпус личних права и о њему се у уско правном смислу говори се тек од краја 19. века. У то време Семјуел Ворен (Samuel Warren) и Луис Брендајс (Louis Brandeis) популаришу одлуку судије Кулија (Cooley) да је приватност „право да човек буде остављен на миру“ („right to be let alone“), затраживши заштиту појединца у контексту нових проналазака и начина пословања. Приватност у савременој правној пракси значи вођење живота слободно, без упада у интиму, у већој мери аутономно и са могућношћу контролног приступа личним информацијама и потврђено је многим међународним актима и конвенцијама. Детаљније »

Живимо у времену технолошке револуције и медиа-милитаристичке глобализације. Каква је улога интелектуалца у овом времену?

- Улога сваког одговорног интелектуалца у 21. веку је у реафирмацији критичког погледа на свет. То би требало да буде сасвим нормална ствар, међутим, то данас није тако. Под притиском технократских структура највећи број оних који себе сматрају интелектуалцима површно посматрају феномене данашњице, не увиђајући или не желећи да виде суштинске токове који леже испод феноменолошке равни. За тако нешто потребна је одважност, јер то значи директан сукоб са владајућим опортунистичким виђењем које се тако агресивно намеће. Данас је постало уобичајено да се интелектуалцем сматра неко ко има формално високошколско образовање или пак неко ко пуно зна, што је потпуно погрешно: први став је формалистички, а други енциклопедијски. Детаљније »

Већина људи који годинама користе рачунарски софтвер су потпуно адаптирани на једну просту динамику : куповина новог софтвера/хардвера – учење или прилагођавање новинама – експлоатација – куповина новог софтвера/хардвера. Круг је потпуно затворен и процес је цикличан по својој унутрашњој логици. Једино што се ретко ко од нас упита колико заиста сврсисходности има у тој причи те колико све то радимо по инерцији, а не по рационалном критеријуму. Још је мањи број оних који у свему траже дубинске разлоге, али и последице које из њих произилазе у будућности. Детаљније »