Расправа о глобализацији се у широј јавности углавном своди на економско-финансијски аспект и дискурс еколошких питања (обе теме су додатно актуелизоване због две кризе глобалног карактера: економске и еколошке). Ширина, слојевитост, па и противречности процеса глобализације ипак далеко превазилазе поменуте равни. У том ширем контексту глобализација се намеће као изазов Православној цркви, која већ неко време промишља решења за мисију и функционисање њених чланова у савременом свету.
Најједноставније је дати одговор на глобалне феномене попут система вредности потрошачког друштва. Он је због своје девијантности потпуно неприхватљив: конзумеристички начин живота је неспојив са подвижничко-литургијским етосом Цркве. Нажалост, у пракси већ имамо озбиљне назнаке агресије конзумеризма на хришћанску свест – огроман број верника одлази у храмове само да би „задовољили своје тренутне духовне потребе“ у крајње потрошачком смислу и без идеје за дубљу идентификацију, док се парохијски живот најчешће своди на традиционализам и својеврсни „духовни сервис“ (појава коју је још у прошлом веку осудио Александар Шмеман).
Знатно тежи задатак јесте у погледу дефинисања црквеног односа према феноменима глобализације који немају изражено вредносно усмерење. Један од таквих изазова је временско просторна компресија, par excellence феномен технолошке цивилизације који се односи на брзо прелажење огромних даљина помоћу савремених транспортних средстава, али и на виртуелно укидање просторних баријера коришћењем Интернета. У организационом смислу то је од велике помоћи, с обзиром на повећану динамику окупљања свештенства и могућност интерактивног контакта. Истовремено, међутим, литургијско функционисање верника који су стално у покрету постаје сложеније и слаби могућност њиховог дубљег везивања за конкретну литургијску заједницу. Посебне дилеме се отварају у погледу различитих интернет-заједница хришћана и евентуалног психолошког удаљавања од литургијског центра сабрања. Чини се да је код ових и сличних феномена најбоље придржавати се методологије афирмативно критичке селекције употребе технолошких средстава.
Најтежа питања за решавање су концептуалног карактера јер преливају противречности глобализације на древне проблеме црквеног живота. Одличан пример је концепт класичног државног суверенитета, који је процесом глобалног економског повезивања и стварања глобалних војнополитичких савеза практично суспендован (осим у случају неколико регионалних сила какве су Русија и Кина). Државни суверенитети и са њима повезанo истицање припадности нацији науштрб припадности цркви (етнофилетизам) су у прошлом веку направили огромне проблеме Православној цркви – сетимо се само неканонских формација у земљама насталим распадом бившег Совјетског Савеза и Југославије. На први поглед, Црква би зато свим силама требало да подржи даље слабљење суверенитета националних држава у корист глобалне наддржавне парадигме. Дубљи увид у ову проблематику, међутим, показује управо супротно јер је искуство многих хришћанских народа у униполарном свету застрашујуће (пример православних Срба на Косову и Метохији је довољно речит). Сличан парадокс постоји и у погледу глобалне хегемоније западног културног обрасца. С тим у вези, Црква препознаје чињеницу да је енглески језик средство глобалне комуникације и то јој веома олакшава мисионарске активности. С друге стране, она је призвана да се одупре моделу тоталне културне унификације и подржи аутентичност сваке културе.
Ово су само нека питања која указују на потребу дубоког расуђивања да би се на изазове глобализације одговорило на прави начин – актуелизација древног Предања Цркве можда никада није била сложенији подухват него што је данас.
*Текст првобитно објављен у Политици (рубрика Погледи), издање од 24. 12. 2009
Црква и глобализација, глобализација и човечанство.
Тема је врло озбиљна, широка и слојевита. Уз тему Етички корени светске финсијске кризе, спада у тренутно неколико најважнијих тема, према којима црква и посебно СПЦ морају да се определе за активан и конструктиван однос. Светска финансијска криза је само показатељ застрањивања глобализације, чије тежиште се налази у Западном свету, у англосаксонским земљама, у којима је доминантан католичко-протестански утицај, унисан и синергетски. Православни утицај је периферан, али са растућом тенденцијом. Однос Цркве према овом светском процесу је само један од више изазовних релација, према којима црква мора да се активно постави. Оне су врло битне и зависе од тога како је човечанство виртуелно постављено према глобализацији и како се цивилизација брани од притиска глобализације, који све више расте. Ми имамо интерес да се ово питање посматра бар са две стране, не само као однос Цркве према глобализацији, него и као однос човечанства и цивилизације према глобализацији. За сада смо суочени са једносмерним посматрањима глобализације, у економској сфери, како да се ’светски ресурси одрже што дуже, како будуће генерације неби остале ускраћене’ (ОУН, Декларација Енвиронмент и одрживи развој), са бројним бочним гранама, које се односе на контролу светске трговине на ’отвореном (само привидно таквом) светском тржишту’ (СТО), контролу здравствене светске ситуације, која се све више погоршава (СЗО), и контролу безбедоносне ситуације у растућем интернационалном тероризму и криминалу, који се све више заоштрава (СБ/УН). Шта се крије иза тих светских покрета, на изглед добронамерних у корист човечанства и планете. Је су ли? Проверимо кроз краће разматрање! Економија. У току су два паралелна и спрегнута светска процеса. Први је интегрисање светске контроле трговине на привидно ’отвореном светском тржишту’, које је доступно само развијеном свету и врло мало неразвијеном (једино је Кина успела да се угура у тај затворени круг), који има за циљ одржавање доминације и стабилности развијеног света, по цену даљег пропадања сиромашног света. Развијен свет настоји да успостави потпуну доминацију над светским ресурсима, који се добрим делом још налазе у неразвијеном свету. Црква може да делује на микро плану, али је то било недовољно и неефикасно.
Технологије. За човечанство је сада најбитнији развој инфо технологија и комуникација, али постоје многобројне могућности од злоупотреба и наношења штета. СПЦ је то добро уочила и заузела правилан став, али је предстоји дуготрајна и упорна борба за очување људског интегритета и људског права на хуманост.
Социјала. Била и остаје најризичнији и најугроженији сектор. Предстоји одсудна борба човечанства против сиромаштва и многих социјалних зала, које економија и технологије нису радикално смањиле, него их чак и повећавају. Ту црква може и мора да се бори на активан начин и конкретно пружајући помоћ човеку.
Екологија. Угрожена је планета, угрожен је опстанак људи, човечанство је на прекретници, да се препушта и даље стихији развоја који диктирају развијени и неодговорни, или да успоставља глобалну контролу. Ту се на жалост глобализам не испољава као позитивна и ефикасна снага. Предстоји борба за здраву храну, за воде, за обновљиве ресурсе. Црква такође мора да делује активније на микро плану, али се мора тако и поставити.
Глобализација. У овом веку су могуће три опције овог процеса, који има екуменски значај: 1) Наставак тренда орвеловске техно-бирократске аутократије светске елите, која ће потпуно отерати већину човечанства у безизлаз, 2) очување диверзитета људских, цивилизацијских, културних вредности, са енергичнијом борбом против сиромаштва и свих социјалних беда, 3) интегрисање света у борби са највећим проблемима света: очување еколошке стабилности планете и њудске расе, против тероризма, насиља и сиромаштва.
Мислимо да црква мора да има активан однос у опредељивању човечанства за правце даљег развоја. Она може и мора да буде важан и опредељујући фактор.02.01.10.
Црква је живи организам, у којој дјелује Божји закон. Љубав долази изнутра и није фасадна, односно спољашња димензија. Глобализација је свјетовни феномен, на који Црква мора обраћати пажњу да не нашкоди мртвац живом организму.
Здравствуйте,
Но я увидела на болгарском сайте Всемирное православие, на первой странице уже недели поставили слова в виде кино св. Николя Велемиповича.
http://www.globalorthodoxy.com
И вообще, на этом сайта новости из православнго мира помещают регуларно!
Хороший пример, что християнство наднациональное и во всем мире християны братья. Спаси Господи!