Биометријски пасоши: чињенице и контроверзе

EpasosВећ неколико година проблематика биометријских система идентификације заокупља пажњу стручне јавности, али и ширих слојева друштва у целом свету. На подручју наше помесне Цркве ово питање често покрећу православни верници у разговорима са својим парохијским свештеницима и духовницима. Слично је било и у погледу биометријских личних карти, о којима је доста писано у претходних неколико година и ту тему нема потребе ништа додатно апсолвирати, осим евентуално подсетити да грађани имају право да бирају да ли ће на новим пластифицираним исправама имати чип или не (регулисано Уредбом Владе под редним бројем 110-320/2007). У случају да службеници МУП-а погрешно информишу грађане о правима у вези са личним картама (рецимо, уколико наводе да грађани немају право избора у погледу чипа, ако аутоматски уписују тај избор за грађане, ако тврде да ће право избора постојати само још неко време или ако на било који начин доводе људе у заблуду) грађани треба да захтевају дисциплински поступак против њих да би одбранили права својих ближњих који се доводе у заблуду.

Оно што је сада у средишту пажње и што ствара велики број недоумица јесу биометријски пасоши, због чега се велики број верника и свештеника обраћа Центру за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке за стручни савет. Иако је та проблематика комплементарна претходној, она ипак није иста и стога је на почетку потребно навести одређене чињенице да би се избегле произвољности које су, нажалост, често присутне у нашој јавности.

Чињенице

  1. Пасош је међународна путничка исправа чији технички стандард доносе Уједињене Нације, док је лична карта национални идентификациони документ чији стандард прописује законодавство сваке државе понаособ. Пасош се добија на добровољној основи, док је лична карта (у случају држава које је познају као идентификациони документ) најчешће обавезна (мада постоји један број земаља у којима се и она издаје на добровољној основи).
  2. Електронски пасоши читљиви на даљину (односно пасоши који у себи имају микрочип – примопредајник) су настали под притиском администрације Сједињених Америчких Држава на ICAO (International Civil Aviation Organization – Међународна организација за цивилно ваздухопловство), тело УН које је задужено за доношење стандарда за путничка документа. Непосредан повод за тај притисак били су терористички напади од 11. септембра 2001. године. После тих притисака, ICAO је донео стандард 9303 којим се уводе и регулишу електронски пасоши.
  3. Стандард ICAO 9303 детаљно регулише машински читљиве путничке докуметне који се очитавају даљинским путем. Овај стандард не захтева обавезно узимање класичне биометрије (осим слике лица) нити формирање било какве позадинске базе биометријских података. Узимање отисака прстију за електронски пасош се актуелизира тек у тренутку када Европска Унија сасвим неочекивано доноси своју регулативу, проширујући захтев ICAO 9303 и захтевајући од земаља чланица да у одређеном року у своје електронске пасоше инкорпорирају и биометријске податке (отиске прста). Такав пасош се назива биометријски (што је скраћено од електронски пасош са биометријским подацима).
  4. Динамика увођења електронских пасоша је различита у земљама света: неке су их увеле, а неке тек раде на увођењу. Опсег података који се узима од грађана такође варира. У неким развијеним земљама биометрија се уопште не узима од грађана те су пасоши рађени строго према ICAO 9303 стандарду. Тако САД, као земља која је иницирала доношење овог стандарда, од својих грађана не узима отиске прстију за нови пасош, док су стари обрасци пасоша потпуно важећи до њиховог  датума истицања. Постоје и sui generis случајави, попут Швајцарске, у којој је пре увођења биометријских пасоша спроведен референдум на коме је разлика између оних који су били противници увођења биометријског пасоша и оних који су били за увођење била само један проценат у корист потоњих.
  5. Неразвијене земље се подстичу на увођење биометријских пасоша тиме што им се даје могућност да са „црне“ листе пређу на „белу“ односно као услов за прелажење на безвизни режим. То је случај и са Републиком Србијом у односу на Европску Унију. За неке земље из региона, међутим, безвизни режим уласка у Европску Унију је уведен годинама раније, без било каквих електронских пасоша и условљавања (то је случај са Републиком Хрватском). То говори да је питање безвизног режима политичког, а не технолошког карактера.

Контроверзе

Контроверзе у погледу биометријских пасоша су почеле већ од њиховог првог представљања јавности. Основна питања која су постављана јесу у вези са безбедношћу података у њима (с обзиром на могућност читања на даљину и смештање биометријских података), затим отварање проблематике приватности података, појачаног надзора грађана и угрожавања дигнитета личности које су под неселективном сумњом државе.

Прва значајна реакција је уследила од престижног FIDIS конзорцијума, а потом и најпознатнијих стручњака за криптографију попут Бруса Шнајера. Контроверзе су посебно добиле на интензитету после „разбијања“ електронских пасоша (који, истине ради, у том периоду нису имали јаку криптографску заштиту.

У погледу права на одбрану људског дигнитета и приватности против биометријских система идентификације су реаговали истакнути представници академске заједнице, попут професора Ђорђа Агамбена (једног од најпроминентнијих представника савремене политиколошке мисли) и професора Роџера Кларка (једног од најутицајнијих људи у свету информационих технологија). Ова два интелектуалца су, између осталог, са презиром одбили позиве да одрже предавања у САД јер су им захтевани биометријски подаци за улаз у ту државу.

До данас су мишљења о биометријским пасошима дубоко подељена: политичари и корпоративни капитал их промовишу као решење за унапређење безбедности, док их борци за слободу и приватност личности критикују као један од технократских инструмената конроле у друштву под надзором (surveillance society). Борба на овом пољу још увек траје и њен исход је неизвестан, мада је притисак првих структура страховит.

Дилеме

Православни верници се, међутим, не интересују толико за питања безбедности и приватности, већ највише питају колико је прихватање биометријских пасоша нешто што је неспојиво са хришћанском савешћу, углавном наводећи упозорења једног броја духовника о томе да је у питању претеча духовно неприхватљивих концепата.

На ово питање је изузетно тешко дати прецизан одговор и појединачна мишљења се доста разликују. Што се саборних ставова тиче, Синоди Руске и Румунске Православне Цркве су одскора дали своја саопштења (Православље је пренело оба става) која се суштински своде на то да не треба осуђивати ни оне који желе ни оне који не желе да узму нове електронске (биометријске) пасоше и да би било добро да држава нађе начина да води рачуна о потоњима. Важно је у контексту ове проблематике напоменути и то да је пре неколико година Синод Руске Цркве означио као потпуно недопустиве пројекте наметнуте уградње чипова у људе (тзв. биочип решења), али то је нешто сасвим различито од биометријског пасоша (мада он лако може бити само један од степеника до биочип решења – погледати текст „Надгледано краљевство“ у последњем броју Svetа kompjutera (11/2009)).

Дакле, помесне Цркве констатују да проблем постоји међу верним народом, али да ову проблематику треба здраворазумски и критички проучавати (пре свега у контексту будућих промена) и да нипошто не треба подизати панику нити сејати раздор међу верницима који имају различите ставове, што би ишло на руку само противницима Цркве. У контексту таквог става истиче се да не сме доћи до поделе међу верним народом у погледу тога да ли неко жели или не жели да узме биометријски пасош и да је то остављено на личној одлуци и да одлука (ма каква да је) свакако не значи одвајање од благодати Христове. Тиме је велики део дилема за православне хришћане решен, бар за сада – остаје проблем праћења будућих токова који су пред нама, поготово уколико буду тежили ка недопустивим технолошким концептима (попут биочип имплантата).

Лични став

И на крају, ево и личног става аутора текста, који је само једно од многих мишљења кога никога не обавезује.

На првом месту пажњу треба обратити на чињеницу да је пасош документ на добровољној основи, за разлику од личне карте, која је обавезна (бар у Србији). То практично значи да пасош нема концептуални потенцијал обједињавања свих докумената који има лична карта (под условом да се очува суверенитет националних држава у свету) и он тешко може прерасти у, рецимо, универзално и ултимативно средство плаћања или неки сличан технолошки супстрат тоталног надзора. Додуше, има стручњака који тврде управо супротно, да ће пасош фактички у једном тренутку постати лична карта, поготово у оквиру регионалних савеза попут ЕУ, што није искључено и остаје као валидан аргумент за даљу расправу. Ипак, у погледу биометријских пасоша се реално мало што може учинити осим покушаја пролонгирања важења старих пасоша (тренутна скупштинска иницијатива је да стари пасоши важе до 2010. године). Било би добро да држава омогући коришћење старих образаца у ширем временском опсегу него до сада јер  је готово извесно да ће се десити један број безбедносних пропуста с обзиром на проблематичност саме технологије која се користи у њиховој изради.У сваком случају је паметно сачекати искуства других земаља, поготово економски развијених.

Друго, важно је схватити да суштински проблем није ни електронска лична карта у садашњем облику – више пута је истицано да хришћанима не сметају чипови ни пластифициране карте (сличне микрочипове носимо у мобилним телефонима и halo картицама), већ сам концепт тоталног надзора личности који би се у будућности лако могао спровести интеграцијом садашњих докумената у један јединствени и обавезујући којим би се обављале све трансакције у друштву. У том случају би човек био под аутоматским и паноптичким надзором са једне стране, а зависио би од електронског начина плаћања са друге и тако фактички изгубио своју аутономију и независност у односу на државу (што је сан сваког ауторитарног и тоталитарног режима). Дакле, није проблем у садашњем облику личне карте са чипом, већ у њеном будућем развоју узимајући у обзир њену концептуалну потентност и доминантне технолошке и друштвене токове.

Треће, чини се да је далеко значајније уложити труд да се задржи већ добијена алтернатива у погледу личне карте (могућност избора новог обрасца са чипом или без њега) него улагати труд у оспоравање биомеријских пасоша. Та алтернатива се може задржати само уколико критична маса грађана узме нови образац личне карте без чипа. Према званичним статистикама, око 25% становника Србије узима нови образац без чипа, што је одличан однос, поготово ако се у обзир узме изражена медијска кампања у корист чиповања, незаконито понашање једног броја шалтерских службеника (који буквално „салећу“ људе да узимају чиповане обрасце) и дискриминисан положај оних који узимају нови образац без чипа (јер морају да мењају личну карту сваки пут када мењају стално место боравка). Ако се овај бројчани однос задржи (сваки четврти образац без чипа, што би у крајњој инстанци било преко милион грађана) то ће показати да у српском народу још увек постоји јака воља, критички дух и постојаност личности, толико важни у времену глобализације.

Четврто, и најважније: овој проблематици је потребно приступати трезвено и „хладне главе“, како доликује православним хришћанима и избегавати крајности које воде у заблуде и поделе. Прва крајност је ултралибералан став, оличен у хришћанима који очигледно сматрају да Црква треба да некритички прихвата све тековине савременог друштва и који се чуде зашто се овој проблематици уопште придаје важност. Суштински гледано, то је став a priori капитулације пред светом зарад комодитета и потрошачког начина живота, без имало осећаја хришћанске одговорности. Друга крајност је псеудоревнитељског карактера, када се у име православности одбацује свако технолошко решење, у свему проналази некаква завера и уноси немир и раздор међу вернике са различитим апокалиптичним најавама. Суштински гледано, то је став људи који немају јаку веру у промислитељску делатност Бога и ослањају се пре свега на себе и своје снаге. Узани пут који води између ове две крајности јесте критичко промишљање света који нас окружује, трезвеност у расуђивању и храброст у деловању, промишљање решења у саборном духу и строго држање јединства Тела Христовог.

С тим у вези, у овом тренутку би било веома пожељано организовати једну свеправославну стручну конференцију, детаљно размотрити горенаведена питања и изаћи са једним заједничким ставом који би имао посебну јачину. На основу тога би могао уследити и уједначен став помесних Цркава да би се разрешиле недоумице и избегле крајности и поделе међу верним народом. Надамо се да ће то такве иницијативе доћи ускоро, можда баш у оквиру наше помесне Цркве, која је већ дала свој допринос организовањем више стручних симпосиона и израдом стручних студија из ове области.

*Текст првобитно објављен у Православљу бр 1024/2009

68 Responses to “Биометријски пасоши: чињенице и контроверзе”

  1. иван ђуровић каже:

    Мали,готово незнатан број људи неће узети биометриске лччне карте, слобода у друштву нема алтернативу, док Бог…какав Бог… он не види, људи гледају…“види око наше“…

  2. Petar каже:

    Negde sam pronašao sledeći tekst pa me zanima da li je ovako nešto (trenutno) moguće, odnosno, ukoliko je odgovor negativan, da li će u budućnosti biti moguće ? Hvala.

    Dana xx.xx.xxxx. izvesni Beograđanin vraćao se u gluvo doba noći iz kafića.
    Trojica huligana su ga pratila, sačekala da krene stazicom preko parkića, napali, stavili mu nož pod grlo, izvukli sve pare, uzeli zlatni lanac i lupili ga par puta u stomak.
    Došavši sebi čovek je sve prijavio policiji.
    Nije imao mnogo nade da će ijedan od huligana biti uhapšen jer je bio mrak i on im lica nije video.

    Insepktor ga je pozvao svega 24 sata posle događaja sa srećnim vestima. Uhapšena su sva trojica huligana.
    Čovek je dobio nazad i pare i zlatni lanac. Napadači su završili iza rešetaka.

    A evo o čemu se radi.

    Inspektor je uzeo žrtvinu biometrijsku ličnu kartu, ubacio je u svoj službeni kompjuter, a na ekranu su se pojavile sve lične karte, koje su u poslednjih 24 časa bile blizu žrtvine lične karte.
    Inspektor je upisao navedeno vreme napada, video da je žrtvina biometrijska lična karta registrovala blizinu tri druge lične karte na manje od metra u svoju memoriju.
    Tako je otkriveno ko su bila trojica napadača.

  3. Oliver каже:

    Ово тренутно није могуће јер се биометријске личне карте не очитавају на даљину (потребно их је провући кроз читач) као пасоши. Дакле, ако имате биометријску личну карту са контактним чипом нико вас не може интерактивно пратити јер чип није примопредајник. То ће бити евентуално могуће у следећим итерацијама ако чип буде бесконтактни и ако антенска технологија узнапредује толико да је очитавање могуће са већих даљина.

    Друго, ако би текст прихватили као реалност, онда би могла да се напише и прича о праћењу политичких дисидената, рецимо, што је на овим просторима била омиљена пракса. А осим тога, текст је написан бајковито – зар би неко кренуо у извршење криминалног чина носећи у себи документ којим га је могуће пратити? Претпостављам да је у питању пропаганда од стране кругова којима је стало до увођења ове технологије. А о пропагандистичким активностима у погледу биометрије на овим просторима сам писао пре коју годину у Политици, ево текста http://www.covekitehnologija.com/?p=120

    ОС

  4. Petar каже:

    Meni deluje da će, bar kod nas, svaka naredna iteracija proći dosta laganije nego prva (čip). Evo, obaveštavaju nas da će novi biometrijski pasoši biti «poboljšani» u odnosu na stare te da će se sa njima granice prolaziti brže i lakše…šta to konkretno znači (poboljšana verzija biometrijskog pasoša), slabo da ko objašnjava…nije nemoguće da u skorijoj budućnosti oni koji podnose zahteve za ličnu kartu dobiju iste ali «poboljšane»…tj sa beskontaktnim čipom…drugo, već se u medijima pojavljuje da ćemo za koju godinu moći da manje iznose (do 1000 dinara) plaćamo putem mobilnih telefona, beskontaktno, instaliranjem čipa (Mastercard) u isti…obzirom na to da svako danas ima moblini a da bi verovatno beskontaktni čipovi u LK izazvali negativne reakcije, meni ovo deluje kao plan B…na taj način, ukoliko bi se to omasovilo,a verovatno hoće jer će se većina «upecati» na zamku da 1000 dinara nije suma koja je visokorizična, kreatori cele priče bi na tacni dobili i pristup pozivima,SMS porukama i sajtovima kojima je vlasnik mobilnog telefona pristupao…o praćenju političkih neistomišljenika da ne govorim.

  5. Страхиња каже:

    Чуо сам разне приче што се тиче биометрије, чак су ми неки монаси рекли да се због узимања биометријских докумената губи право на сапсење? И још оно што се скоро десило у ЦГ. . . Потпуно сам у недоумици? Шта чинити? Тражити стару личну карту на основу верских права које гарантује устав републике Србије и закон о дискриминацији-једна могућност,тежа.Или савити се још једном пред системом новог светског поретка који за циљ има успостављање светске владе на челу са својим председником. Покушаћу на сваки могући начин да измолим стару, али… Чисто сумњам… Поштовани господине Оливере, ако је биометрија лоша, зашто наша црква нема јединствен став око тога?

  6. Oliver каже:

    Као што је у наслову текста наведено, то је контроверзна тема и још увек нема захедничког става за који је увек потребно време. Тако је увек било у црквеној историји, појави се више ставова око одређеног питања и после неког времена се дође до темељног одговора. Лично не бих баш био склон уверењима да је у овом тренутку биометрија нешто што одузима спасење, зато сам у тексту и позвао на критичко разматрање хладне главе. У сваком случају, саборни став Цркве, када до њега дође, биће једино меродавно решење за нас.

  7. Страхиња каже:

    Само да обавестим да су ми издали стару личну карту. На шалтеру нису, али сам отишао код шефа и рекао да из верских убеђења не могу да прихватим биометријску и без проблема сам добио стару. Поздрав.

  8. Oliver каже:

    Свака част, Страхиња, за ово први пут чујем – мора да сте веома добри у убеђивању службеника када Вам је ово успело. А занимљиво је да су прихватили и аргументацију верског убеђења, мора да је шеф неки побожан човек.

    Поздрав!

  9. Страхиња каже:

    Када сам кренуо по стару личну карту никако нисам био сигуран у своју моћ убеђивања, већ само у веру. Не знам да ли је шеф побожан, чак се смејао кад сам га питао, и у то не улазим, али је сигурно то да је добар човек. Дневно се изда преко 5 000 нових пасоша и не знам колико нових личних карти. Надам се да ће се СПЦ огласити са јединственим ставом до јула 2011. године када нам старе личне карте истичу.
    Такође се надам да ћете бар још једном ове године одржати предавање у мојој гимназији, јер сте оставили веома позитиван утисак на све, како на верне тако и на атеисте, и на све сте пренели своју позитивну енергију. 🙂

  10. Oliver каже:

    Мислим да је од стране СПЦ сасвим довољно урађено што се изборила да на новим исправама можемо да бирамо хоћемо или чип или не, то сам у тексту подробно објаснио – није проблем у садашњем тренутку, већ у догледној будућности, ако алтернатива не би постојала, овако је потребно само одржати постојећу алтернативу. Осим тога, сада би невладине организације и струковна удружења требале да оспоре концепт централне базе биометријских података, као што је то урађено у Немачкој, па да се биометрија даје на добровољној основи, то би онда био пун погодак.
    Што се гостовања у гимназији тиче, доћи ћу врло радо када год ме опет позовете, и мени је било веома пријатно и инспиративно међу вама.

  11. Страхиња каже:

    Ево нешто о биометрији, филм траје нешто мање од 40 минута.
    http://www.youtube.com/watch?v=GBoOvkBbcL8&NR=1

  12. oliver каже:

    Иако се жестоко противим употреби биометрије у тоталном погледу, лично имам другачији методолошки приступ овој проблематици од аутора филма. Не оспоравам, међутим, ничије право да искаже свој став и мишљење, о овим стварима треба отворено дискутовати. Сматрам да је за целу причу кључно саборно расуђивање јер се једино тако долази до правилног решења и очувава јединство црквеног организма.

  13. Никола каже:

    Страхиња, а у ком граду су ти дозволили да извадиш стару личну карту? Када кажем стару мислим на ону картонску са старом процедуром вађења? Унапред хвала.

  14. Страхиња каже:

    У Београду, на шалтеру неће да дозволе оне што раде, али тражи шефа ако хоћеш стару. А како су се окомили на мене кад сам дошао да подигнем личну карту, све оне жене/девојке што раде тамо су биле љуте на мене… Не знам зашто, ал су ми свашта увредљиво рекле…
    А иначе сам чуо да је отац Јоил, кад је ишао да извади електронска документа,када су га сликали видео како му благодат одлази и онда је поцепао све и благодат се вратила. Тако сам чуо.Нисам га звао на мобилни, то сам чуо од других који су га позвали да би се посаветовали. Али опет… Ко сам ја да причам? У праву сте господине Оливере. Да Ви нисте били код нас у школи многи би и даље мислили да је биометрија нешто сасвим нормално, али ја то више посматрам овако како сам чуо од оца Јоила нпр. Мене не занима да ли ће неко да ме прати помоћу неке картице коју ћу да носим са собом, ако му је толико стало нека ме прати… Мене само занима ако се дотиче душе, а од неколико људи сам чуо да се дотиче. Немојте ме погрешно разумети… Управо је о том јединству сада и реч, знам да јединства тренутно нема због ,,модерних“ и ,,традиционалних“ , тако сам чуо од много људи… Не знам… Тешко је време… Опрсотите ми ако сам досадан.

  15. Oliver каже:

    Нисте досадни, не брините. Ово за о. Јоила први пут чујем, а знам да има духовника са таквим ставом, али има и оних са супротним ставом. Лично сам уздржан када је реч о тим питањима јер о томе могу говорити само људи испуњени Духом Светим, а у погодно време ће доћи саборни став Цркве. Оно на шта се ја фокусирам јесту технички, правни и социолошки аргументи, ту нема никаквих дилема нити има бојазни да можемо залутати на било коју страну. Дакле, православни хришћани треба да се култивисано и хладнокрвно противе оваквим пројектима зато што ударају на дигнитет личности и слободу пре свега. Што се духовне сфере тиче ту ће једини релеватни одговор бити уколико је саборног карактера и не треба подизати панику, то није добро. Мудро, одмерено, упорно и хладне главе – то је формула за борбу против оваквих пројеката.

  16. Драган каже:

    Овде је воља и снага Цркве на испиту. Што више времена се одлаже доношење званичног става Цркве, који би био покретач и за конкретну акцију у погледу притиска на власт за ревидирање законских уредби, за то време које Црква губи, силе зла настављају да раде свој посао и нико у томе не покушава да их спречи. Очито се они који раде на томе нису забринули да ће Црква да им смета у остварењу њиховог плана. Онда би могли да се запитамо, зашто ? Не смемо да заборавимо да смо и ми као лаици такође чланови Цркве и да би извршили као Црква притисак на државу да обустави даљу сатанизацију друштва, морамо да утичемо такође и на нашу јерархију да са таквом иницијативом јавно изађе и покрене конкретно деловање на том пољу.

  17. Александар каже:

    Може ли било ко да ми каже да ли да узимамо нове л. карте, или да чекамо саопштење Цркве? И шта је са онима који су их већ узели? Хвала.

  18. Oliver каже:

    Да се неки коментари не би понављали, прочитајте све коментаре на овој теми и на овој овде http://www.covekitehnologija.com/?p=120#comments. Ту је све лепо наведено и не знам зашто људи изнова постављају исто питање.

    Дакле, приликом узимања нових личних карти имате алтернативу (у погледу тога да ли ће на њима бити чип или не као што је наведено у тексту), а на вашем личном избору је остало. Црква је у том погледу сасвим довољно урадила, а сада ту алтернативу треба одржати (као што је у тексту већ наведено). Такође, није добро стварати непотребан страх (и то је наведено у тексту), а поводом Вашег питања шта је са онима који су је већ узели, то је на личном избору свакога човека и не значи одузимање благодати (погађате, и то је наведено у тексту). Ја лично бих волео да што већи број људи узме нове л.к. без чипа, али ни на који начин не осуђујем оне који из било ког разлога учине супротно. Не треба правити подвајања међу верницима, то је најгоре што може да се деси. Још једном Вас молим да детаљно пређете све коментаре које сам оставио на ова два текста.

    ОС

  19. Немања каже:

    У случају истека докумената, затражити благослов од свог духовног оца.

    Чувајте своја документа. Изгубљена или украдена документа се могу озбиљно злоупотребити, а систем или правна заштита оштећеног не постоји. ОДМАХ пријавите полицији нестанак било ког документа и полицијски записник (увиђај) пажљиво чувајте и носите копију са собом.

    Благодат не долази лако, па се зато не бојте много да ћете је изгубити „вађењем“ личних или путних исправа. Страх је непријатељ Хришћана.
    То не значи да игра око овога не постоји.

  20. Zvonko каже:

    Pomaze Bog oce Olivere! Hteo bih da vas pitam nesto vezano za biometriju i zig zveri? Molim vas pojasnite mi malo sistem biometrijskog placanja i skladistenja biometrijskih podataka? Cuo sam da se svakom coveku po uzimanju bio. podataka daje licni brojcani kod za prst(desnu ruku) i lice (celo) i da se dodaje medjunarodni kompjuterski kod 666 uz licni kod? Ako je ovo tacno onda su nova dokumenta neprihvatljiva za verne. Mislim da ste vi kao teolog i informaticar najkompetentniji da mi odgovorite na ovo pitanje!?

  21. Oliver каже:

    Бог добро дао, брате Звонко!

    Ако сте пажљиво читали мој текст приметили сте да сам навео да се у погледу тог питања појединачна мишљења духовника и теолога доста разликују, али и да су два синодска става у том погледу таква да узимање или неузимање тих докумената не значи одвајање од благодати Христове, са чиме се и сам начелно слажем. Дакле, не сматрам да се узимањем таквих докумената у садашњем виду човек одваја од Цркве и благодати, али сматрам да је потребно борити се против таквих концепата на један трезвен начин јер су постављени тако да њихове будуће верзије уништавају аутономију личности од које зависи њена друштвена слобода.

    У погледу духовних импликација, једини меродаван став биће саборни став Цркве када га она буде донела, као што је било и до сада у њеној историји. До тада хришаћни треба да расуђују о овом питању и размењују мишљења, али НИПОШТО да уносе расколничку атмосфере нити било какве поделе у погледу ставова по овом питању. То је најгоре што би могло да се деси и од тога би користи могли да имају само противници Цркве.

    Нисам чуо да се икоме додељују неке шестице нити кодови. О начину на који цео систем ради сам детаљно описао у својој студији коју можете преузети са овог сајта, у одељку Биометријски системи. Иако сам борац против оваквих система, мислим да је лоше ако људи почну да причају све и свашта у вези са њима јер је то контрапродуктивно за нашу борбу која треба да је смислена (с тим у вези, сећам се да је у време најжешће борбе се појавила група људи која је чак тврдила да је чип на л.к. радиоактиван! ). Било је и људи који су мене лично убеђивали да пристанем на причу да је тај чип на л.к. могуће читати на даљину, на шта нисам пристао и по цену да се повучем из борбе – наш савезник увек треба да је Истина и онда побеђујемо. И да борбу водимо смирено, трезвено и хладне главе.

    У погледу проблематике Откровења Јовановог, за које се занимате, постоје неке ствари које у погледу сличности са овим системима одмах западну за око, поготово у оном чувеном делу где се каже „да нико неће моћи ни купити ни продати…“. Што се мене лично тиче, никада се нисам усудио да кажем на шта се експлицитно те речи односе из једног простог разлога: не може свако да тумачи ту Свету Књигу по свом нахођењу, ми млади ђакони најмање. Чак су се и Свети Оци ретко дотицали њеног тумачења, будући да су били свесни да ће се њено значење откривати временом. Међутим, оно на шта сам указивао у својим текстовима јесте да биометријски системи идентификације заиста могу да буду нека врста технолошке претече неких будућих система у коме су сви документи и платежна средства обједињени и где би се папирни новац заиста могао ликвидирати. До те тачке ја могу говорити, а одатле је на онима који су духоносни и богомпросвећени да одговорају колико такви будући токови могу имати везе са стварима Откровења или не, моја одговорност је да укажем на оно што познајем, а одговорност искусних пастира Цркве да расуђују о духовним питањима. Лично немам духовну харизму да одговорим на тај део питања – иако сам у стекао теолошко образовање, то је само први корак ка дугачкој лествици богопознања, па неко ко и нема богословске школе може бити далеко испред мене. А Бог ће у своје време преко пастира Цркве дати одговор у том погледу, не треба бити маловеран.

    Поздрав!
    ђакон Оливер

  22. Zvonko каже:

    Pomaze Bog oce Olivere! Oprostite opet ja. Zamolio bih vas kad nadjete malo slobodnog vremena da odete na youtube kanal apostolski centar888. Zanimalo bi me vase licno misljenje o svom sadrzaju na tom kanalu,a takodje mozete da se pridruzite,mislim da bi vasi komentari tamo bili dobro dosli. Bez obzira dali su u prelesti ili nisu ipak na tom kanalu mogu da se nadju po mom skromnom misljenju korisne informacije vezane za danasnja pitanja vere. Ima dosta video materijala,a voleo bih i u komentarima da se ukljucite. Mislim da je rec dobrog teologa danas svakome neophodna,a s obzirom da ste vi medju prvima digli glas u javnosti po pitanju dokumenata,vase misljenje je uvek dobro doslo. Ne bih da vam bilo sta namecem,nemojte me pogresno shvatiti ali u ovom moru svakojakih informacija covek mora trezveno izabrati pravu. Hristos posredi nas!

  23. Oliver каже:

    Драги брате Звонко, ја већ дуже времена одсуствујем од учешћа на форумима и осталим медијским каналим јер сам временом дошао до закључка да је ово што радим (блог са коментарима) најпрактичнија и сасвим довољна форма.

    Поздрав!
    ОС

  24. Страхиња каже:

    И ја се морам сложити са братом Звонком. Требало би да погледате тај јутјуб канал Апостолски центар888, може неко да каже и да је тај човек у прелести или да је расколник, али ја, лично гледајући беседе монаха које је он поставио тамо схватио сам колико је важно постити, никада пре тих снимљених беседа нисам имао појма нити ми је ико причао овде у Београду зашто је важно постити и причешћивати се. Могу слободно да кажем да сам веру прво упознао на интернету, нажалост, а тек онда у пракси и да је тај човек делом заслужан за то што сваке недеље идем у цркву и што постим. Схватио је на време да је данашњој омладини, у већим градовима као што је Београд, великим делом ускраћена ,,духовна храна“ за разлику од унутрашњости. Поред тога што добре духовнике и монахе виђам у Београду само на сајму књига, на нашу омладину великим делом утиче и друштво, које је већином атеистичко, неретко се дешава да ученици буду исмејани од стране својих другова и професора.

    Што се биометрије тиче, делим мишљење са администратором тог јутјуб канала, надам се да ће његова светост патријарх српски господин Иринеј учинити нешто да нам бар понуде избор између папирних и биометријских личних карата, мада како је почело са преосвећеним владиком Артемијем, сумњам… Поменули сте у коментару горе ликвидирање папирног и металног новца, да ли је то ликвидирање могуће и са биометријом?! Отисак прста, или скенирано око, десна рука, или да приклонимо чело и новац нам се аутоматски скида са рачуна.
    У прилог овој својој тврдњи постављам неколико линкова ка снимцима где се путем биометријског система врши плаћање без употребе новца:
    http://www.youtube.com/watch?v=3765T2rGqXw
    http://www.youtube.com/watch?v=P0U_mAbQvwI
    http://www.youtube.com/watch?v=wLhqgmoBpT0
    Замолио бих Вас да погледате ова три ,,репрезентативна“ снимка, ако мало боље претражите наћи ћете их много више. Желим рећи да многи чекају некакав ,,чип“ или ИНН, а сатана је лукав. Не знам да ли је ово такозвани ,,жиг звери“ и не усуђујем се као обичан грешник да судим по том питању, само дискутујем, добро сам информисан и увек на опрезу, јер ни ангели на небесима не знају час другог доласка Христовог до сам Господ Бог.

    Молим да мој коментар не схватите као неку врсту ,,сољења памети“ Вама или наметање свог мишљења, већ као жељу да учествујем у ,мени занимљивој виртуелној дискусији. Хвала.
    Велики поздрав.

  25. mixa 76 каже:

    postovani gospodine Olivere.bas mi je drago da postojiovaj sajt jer sam mislio da vas kontaktiram putem sms-a ali ovde ste mi dali dosta odgovora.mogu vam svima reci da sam imao ozbiljne probleme i da sam se dugo bavio ovom problematikom i na kraju sam poceo da se gubim.slusao sam besede oca Nikolaja i poceo da prelazim u prelest.na kraju sam zakljucio da ako je djavo hteo on me je oznacio vec hiljadu puta pocev od toga kada sam bio u U.S.A kada su mi skenirali zenice i prste do duhovnog pocev od psovanja pa do ruznih misli.pitao sam neke svete oce sa hilandara i oni su mi rekli da je pasos prolazan a da kada me budu pitali jesam li za Hrista ili ne tu da se pokazem.neznam da li je iko vadio ta dokumenta ali to je sve pomocu stapa i kanapa.aparat kojim vas slikaju ima da se kupi u svakom super marketu.cip u pasosu je bez napajanja i bukvalno je kao fles (prenosna memorija)i radi samo kada se ubaci u komp.uostalom koji sam ja faktor da me neko prati.a sam antihrist ako zeli moze pozvati svakog demona i za svaki geh imati uvid do najsitnijih detalja.veuj te mi sa ovakvim pricama samo pravimo haos.G Olliver je u pravu ja licno smatram da ce uskoro svi podaci biti smesteni u jednom i kada se bude placalo otiskom e to je onda previse ko bude znao znace da je tu kraj.ja uskoro vadim pasos pa cu vam izneti moje iskustvo.cuo sam i razne price tipa ‘otac Dositej je sanjao da su svi u crkvi uzeli zig’posto ga poznajem licno pitao sam ga i on mi je rekao da slobodno mogu da uzmem pasos i da to nije zig.eto dokle ide ljudska masta.svako dobro od BOGA i oprostie mi na izlaganju!

  26. Oliver каже:

    Велики је број људи који су имали сличне проблеме попут Ваших. Ја дајем све од себе да утичем на људе да са једне стране гаје критички став према концепту биометрије и да улажу труд у борбу за приватност, трезвено и хладне главе, али да нипошто не падају под утицај који панике, страха, немира и раздора, јер томе нема места и то није добро, напротив.
    Ово је шаховска партија у којој смо на почетку и тек отварамо позицију, за генерације које долазе. Говорити да смо у небитном моменту је глупо – сваки шаховски велемајстор после више погрешних отварања почетне позиције противника зна како даље да води до сигурне победе. А говорити да смо на крају партије уместо на почетку је још глупље, поготово јер је толико фигура на табли и толико потеза пред нама у будућности. И имати вере, свакако, да је Господ тај који води све промисаоно, да без Његове воље ништа не бива и да су у Његовој руци времена и рокови. А онда ће сваки страх и забринутост ишчезнути.

    Срдачно,
    ђакон Оливер

  27. mixa 76 каже:

    hvala vam na odgovoru.i ja se slazem da covek nemoze da izgubi boziju blagodat uzimanjem biometrjiskih dokumenata.ali zar nije dovoljno da uzmem samo pasos i koristim ga i kao licnu kartu on je takodje validan dokument.inace svestenici mi daju odgovor“sta ces brate uzmi“‘sa druge strane ako dodje do jovanovog otkrovenja jednostavno spalim pasos i odoh.ljudi mladost nam je propala prokletim ratom iskreno zeljan sam da putujem i vidim druge zemlje i kulture nevidim nista lose u tome.i mislim da postoje mnogo veci gresi koju su nam posatli svakodnevni preko kojih cemo pre pasti nego zbog pasosa. pozdrav i svako dobro

  28. Софи каже:

    Поштовање према Вашем раду господине Оливере, врло је битно да имамо људе који се баве овом проблематиком са стручног и етичког становишта. Ова тема у штампаним медијима а и другим заузима занемарљиво мало простора у односу на пропаганду оних који је намећу. Требало би се више супроставити овоме како вријеме одмиче јер чини се да они агресивно спроводе своје намјере у дјело, а многи их не размишљајући по инерцији прихватају. Молим Вас да ми одговорите на питање шта мислите о овим видео исјечцима
    http://www.youtube.com/watch?v=3765T2rGqXw
    http://www.youtube.com/watch?v=P0U_mAbQvwI
    Ако на основу биометријских података уведу у употребу ову процедуру да можемо плаћати и куповати, индетификвати се, на основу тога бити препознати у „систему, бази података, централном рачунару“, питам себе и Вас шта нам то говори и чему нас то води. Ствари се убрзано дешавају. Можда нисмо довољно опрезни кад је у питању биометријска процедура, и не знамо који је њихов (оних који је наметљиво уводе) следећи корак, мада можемо предпостављати. Увођење оваквих технолошких справа нас потпуно надзиру и поробљавају, као да се буквално налазимо у електронском логору у друштву потпуне контроле, Горђе Агамбен је доста говорио о систему логора и како то правно омогућити да се људе смјести улогор…
    http://www.radiobeograd.rs/download/Casopis/3djagamben.pdf
    Чини ми се да су ствари много озбиљније него што изгледају или него што би ми хтјели, рекосте у неком одговору да је непријатељ још далеко и да се требамо спремити за његов долазак,…а ја се питам да ли је он толико далеко?

  29. Oliver каже:

    Што се видео клипова тиче, ја начелно избегавам приче о шестицама јер је то осетљива тема у погледу које постоје многа неслагања, а може унети смутњу. Тачно је да се ствари брзо дешавају, Агамбен је то добро наслутио, а оно што до нас стоји је да радимо на подизању критичке свести становништва. Орвелом Велики Брат је у великој мери изгледа превазиђен као концепт јер Вас данас нико неће силом терати на губљење приватности већ ће навикавати људе лагано, преко потрошачког начина живота, комодитета који он нуди и ексклузије из мејнстрим друштвених токова оних који не прихвате „трендове“. Потребно је много радити на критичкој свести уопште, биометрија је само једно од проблематичних питања.

  30. Софи каже:

    Eво још једног интересантног видео прилога о будућности биометрије:
    http://www.youtube.com/watch?v=O_bb9UYUSKc

    Хвала Вам на брзом одговору!

  31. mixa76 каже:

    pozdrav svima,ovo sto kaze sofi u pravu je skroz.ali bas danas sam isao da vadim novi pasos za mene i porodicu.ljudi pa ono je obican aparat koji ima da se kupi u svakom marketu.pa ja kuci imam bolji,smatram da pasos nije neko veliko zlo ali da dolazi sa ovakvim nacinom placanja to jeste.moja granica je pasos sve preko ovoga neidem jer smatram da je to zigosanje.ako neko mene uslovljava da tako kupjem i primam platu nema sta da se diskutuje.ZIG ZVERI pozdrav i svako dobro

  32. Страхиња каже:

    У Русији и многим другим земљама су већ одржани протести усмерени против биометријских докумената. Код нас је било организовано прикупљање потписа у већим градовима Србије, али је, нажалост, прикупљено само 33 000 потписа. То је главни проблем код нас, неинформисаност… Народ треба инфоримисати о овоме, али не знам на који начин,имам информације да ће ускоро почети поновно сакупљање потписа. 10 000 потписа је довољно да би се закон опет вратио у скупштинску процедуру, а онда барем да се народу омогући избор између папирних и биометријских, или пронађе неко друго решење…

  33. Софи каже:

    Људи не знају да су у Великој Британији одбијени документи, 12 пута су расправљали о том закону, у Швајцарској је био расписан референдум због биометрије, у Канади су одбијени документи, Словенци су их одбили, у многим земљама не постоје упоште личне каре, а нас су навукли и даље навлаче на причу о Европи, а у позадини свега смо ми покусни кунићи, неинформисани, потпуно необавјештени. Ја сам права од тих док нисам почела копати по интенету. Жао ми је што у Цркви у Београду нисам видјела нигдје никакву литературу, флајере, било какву штампу, (једноставно нисам), знам многе који не знају, свему слијепо вјерују, а то је главни град са највише становника и православних који нису довољно ни добро обавјештени. А ови нас свакодневно бомбардују о једноставности, лакоћи вађења, брзини и сл. и сви трче а да немају појма куда то води. Мисле сви то имају па ајд и ми, куд „цијела Европа“, ту и Срби и други за Европом. А ИСТИНЕ ту нема ни мрве. А овима се жури да нас све стрпају у свој елекронски виртуели, имагинарни ЛОГОР, врло суров у пракси да могу радит са нама шта хоће и како хоће.

  34. Софи каже:

    Надам се да ми нисмо већ до пола скуване жабе а вода само што није проврела!

    (извините због писаних грешки у предходној поруци…)

  35. Александра каже:

    ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!!!
    Што се тиче биометријских докумената, сви знамо: личну карту можете добити без чипа, али пасош мора да садржи биометријски чип. Што није тачно, јер то нигде не стоји у Закону о путним исправама. У Члану 24. „Прописивање обрасца. Садржина обрасца“ није наведен биометријски чип, већ
    -презиме и име
    -дан, месец и година рођења
    -место и држава рођења
    -пол
    -држављанство
    -ЈМБГ
    -држава у којој живи лице које нема пребивалиште у Србији

    Дакле, нигде се не помиње чип. У следећем члану, Члану 25. „Аутоматско очитавање података. Заштитни елементи“ истог Закона, каже се: „Образац пасоша садржи простор за потребе аутоматског очитавања података у који се уносе видљиви алфанумерички подаци на исправи, као и заштитне елементе које пропише министар…Лице коме је издата путна исправа има право да код надлежног органа изврши увид у податке за аутоматско очитавање података које садржи његова путна исправа.“
    Е, сад, питање је: да ли Члан 24. може да оспори Члан 25.? Као и да ли се може наћи правни основ за оспоравање суштинског дела Члана 25.а то је: „аутоматско очитавања података у који се уносе видљиви алфанумерички подаци“?
    Да ли то што је то „аутоматско очитавање“ подразумева биометријски чип или постоје и други видови аутоматског очитавања?
    У нади да ћемо пружити отпор и задобити победу,
    поздрављам Вас оче ђаконе
    С Богом!

  36. Александра каже:

    ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!!!
    Надовезујући се на своју претходну поруку, да кажем и то да сам разговарала са шефицом одељења за издавање путних исправа у МУП Чукарица и када сам јој изложила да нигде у Закону не пише да путна исправа мора поседовати биометријски чип, објашњено ми је да се путне исправе издају по Закону, али и Правилнику у којем се наводи и описује какве су и шта садрже личне исправе (укључујући и путну исправу-пасош).
    Не знам о ком се Правилнику ради и нисам успела да га пронађем и прочитам. Не знам ни зашто је Закон толико неодређен да би неки Правилник морао додатно да се прави.
    Оче ђаконе, Ви сте сигурно упућенији у ову тематику. Знате ли, има ли основа, неке рупе у Закону, која би могла да се искористи за добијање пасоша без чипа? Да се позовемо на верска права и слободе?
    Свако добро од Господа васкрслога желим свима.
    Александра

  37. oliver каже:

    Ваистину Воскресе!

    Укратко, закон о путним исправама је веома лоше написан и не предвиђа не само микрочип, већ ни биометријске податке који су најављени да ће бити узимани, због чега сваки озбиљнији правник може оспорити постојећа решења путних исправа као противзаконита (узима се више података него што пише у Закону, уколико је већ поћело најављено узимање биометријских података) и поседује додатне механизме који нису наведени (микрочип). Додуше, све то је лако обухватити Допунама и изменама Закона, али оне за сада не постоје и када би имали озбиљна удружења правника или јаке организације за електронску приватност (попут америчког EPIC-a), та чињеница би на суду могла донети озбиљне последице за одговорна лица која уводе технолошка решења која нису у складу са законском основом.

  38. veca каже:

    Pomaze Bog gospodine Olivere!

    Molim Vas da pogledate tekst objavljen u casopisu Pravoslavlje na adresi
    http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/986/tekst/jos-o-elektronskim-licnim-
    dokumentima/.
    Videcete da se u ovom tekstu govori o postojanja bar kodova
    u novim pasosima i licnim kartama. S obzirom da ste Vi upuceni u tehnicke i
    tehnoloske aspekte cele price o biometrji, da li imate saznanja ili mozete da
    saznate, da li bar kodovi sa navedenom simbolikom u nasim novim
    dokumentima zaista postoje? I da li oni zaista mogu imati implikacije koje se
    navode u tekstu? Da li postoji stav nase crkve i prema pitanju bar koda?

    Zahvaljujem Vam unapred i sve najbolje!

  39. Oliver каже:

    Бог добро дао!

    Колико ми је познато, бар кодови не постоје на новим пасошима и личним картама, а то можете директно проверити код неког ко има нова документа. Став СПЦ у погледу бар кодова не постоји, Синоди неких помесних Цркава, као и један број теолога су својевремено давали своје мишљење о томе. Треба знати и да се та мишљења често разликују, понекад су и дијаметрално супротна, што значи да постоји потреба за саборним промишљањем ове проблематике, поготово јер доста верника попут Вас поставља оваква питања. Лично нисам компетентан да говорим о теми бар кодова јер то није технолошка сфера. Верујем да ће Црква свакако у потребно време изаћи са саборним ставом о том и сличним проблемима које муче савремене хришћане.

    Срдачно,
    ђакон Оливер

  40. Gordana каже:

    Svako dobro od boga zelim!

    I ja sam kao vernik i slobodoljubivi gradjanin ove zemlje i planete duboko zabrinuta nad cinjenicom da smo protiv svoje volje i mogucnosti da iznesemo sopstveno misljenje „gurnuti“ u ovaj biometrijski haos i uslovljeni slobodom kretanja neprimanjem ovakvih dokumenata. Pa ko, zaboga, ima pravo da nam uskrati da putujemo po svetu ako ne zelimo da kao misleca bica prihvatimo takva dokumenta?Gde je tu demokratija na koju se svi danas izdasno pozivaju?
    U ime ljudskog dostojanstva recimo „Ne!“ biometriji. I borite se, ljudi, jer niko drugi za vas to nece uciniti.
    Mislim da SPC treba da javno i zvanicno izadje sa sabornim stavom po ovom pitanju da bi se izbegli sukobi i nerazumevanje kod vernika.

    Srdacan pozdrav

  41. Никола каже:

    хајде да поново прикупљамо потписе, мирно, они који желе да се нешто промени!

  42. Страхиња каже:

    Опростите и хвала пуно на одговору.

    Овде на сајту не видим Вашу и-мејл адресу, нити другу рубрику где могу постављати питања која немају везе са овом темом.
    Мислим да ће Вас ово занимати:
    Увођење електронских здравствених књижица- http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Na-jesen-prve-elektronske-zdravstvene-knjizice.sr.html
    Занима ме шта мислите о овоме?
    Молим Вас да, ако мислите да питање није примерено теми(као што није), обришете овај и претходни мој коментар, пошто га прочитате, мени је само важно да чујем Ваше мишљење о овоме.
    Надам се да ме разумете, хвала.

  43. Oliver каже:

    Прочитао сам текст о коме је реч. Укратко, сматрам да су е-здравствене књижице далеко мањи проблем од л.к. са микрочипом (зато што нисте у обавези да их увек носите са собом и да их имате као такве, начелно не агрегирају биометријске податаке и немају обједињавајући потенцијал у односу на остале документе тј. не могу бити универзални идентификатор који би се користио у свим трансакцијама).
    Код проблематике е-здравствених књижица сматрам да је основно одговорити који је опсег података које микрочип на себи носи, који опсег података је у позадинској бази, како се ти подаци чувају од неовлашћеног приступа и колике су казне за кривична дела.

    Поздрав!

  44. Gordana каже:

    Postovanje gospodine Olivere,

    Da li mislite da ce e-zdravstvene knjizice biti obavezne ili cemo i tu imati pravo izbora? Takodje sam cula i da novi izvodi iz maticnih knjiga rodjenih (takozvani „trajni“) sadrze mikrocip. Kako uopste mozemo izbeci primanje mikrocipa? U osnovi, gradjanska i verska prava bi i tu trebalo da se postuju.Ocekujem Vas komentar.

    Bog neka nam je u pomoci.

  45. Oliver каже:

    Немам информације о Вашем питању, па не могу одговорити ништа конкретно. Моје основне критичке опсервације у погледу е-здравствених књижица погледајте у коментару изнад.
    У сваком случају, ми не треба да се боримо против микрочипова као таквих, већ против тачно концептуално усмерених пројеката у којима се они користе на начин који угрожава солобода, приватност и дигнитет. И та борба мора бити онаква каква приличи православним хришћанима: трезвена, одмерена, расудљива, смирена, мудра, са поверењем у промисаону делатност Божију и без застрашивања других и себе и преувеличавања било које врсте. Сваки други вид изражавања своје хришћанске одговорности није добар, ма чиме се правдао јер уноси немир и раздор, а то нису плодови Духа Светог.
    Свакако да ће саборни став Цркве бити једини релевантан. О свему томе сам већ писао у претходним коментарима и не бих да се понављам. За сада, црвена линија преко које се не прелази је наведена од стране РПЦ пре неколико година, а то су биочип имплантати који су неприхватљиви за хришћанску савест (у том документу је наведена неприхватљивост било ког решења идентификације неодвојивог од људског тела). Такође треба прочитати и проширену верзију Социјалне концепције РПЦ где се у делу о грађанским правима јасно указује на потребу очувања приватности и дигнитета грађана када је реч о обради података о њима. У том смеру треба ићи и даље и на један смирен и мудар начин борити се за своју приватност и достојанство – ви сте поменули „грађанска и верска права“ – а за њих би управо грађани и верници требало да се боре, преко различитих друштвених иницијатива. Црква ће томе свакако дати подршку али не треба очекивати од пастира Цркве да се баве и том проблематиком као примарном.

  46. Gordana каже:

    Postovanje,

    Ja sam upravo i mislila na konceptualne mikrocipove, ne na mikrocip kao pojam. Sa mobilnim telefonima nemamo nikakav problem jer tacno znamo sta se u njemu nalazi i podaci nisu skriveni od nas. Po meni, osnovni problem ugradnje mikrocipa u licna dokumenta je sto kao pojedinci nemamo pristup podacima koje oni sadrze i sto su otvorene mogucnosti raznih zloupotreba, elektronske izmene podataka bez naseg znanja i eventualne mogucnosti dopune podataka (npr. kriminalna dosijea drugih lica). To nije nikava paranoja niti preuvelicavanje, vec razumna i razlozna zabrinutost o svim mogucim posledicama po pojedinca, pa konacno i po celo drustvo ukoliko se to desi. Znam primere ljudi koji su vraceni sa aerodroma zbog neispravnosti mikrocipa, nisu mogli da otputuju na planiranu destinaciju.
    Sto se tice sabornog stava nase crkve, mislim da je vec zakasneo, dok je grcka pravoslavna crkva odmah stala uz vernike i sprecila uvodjenje biometrijskih dokumenata. Na prolece nam vec spremaju i saobracajne dozvole sa cipom. Gde je kraj…?
    Pozdrav

  47. Oliver каже:

    Да не би било како наша Цркве не мисли о својим верним чадима, у погледу предлога возачких дозвола са микрочипом она се огласила пре више од две године. Ево Синодског саопштења:
    http://www.spc.rs/sr/saopstenje_povodom_teksta_%E2%80%9Ecip_i_za_automobile%E2%80%9C

    Али јерархија СПЦ не може све сама – крајње је време да и верници који су стручни (информатичари, социолози, правници…) направе неку грађанску иницијативу (НВО, рецимо) која би се бавила овим проблемом. На Западу постоји на десетине таквих организација, тако да нема потребе измишљати топлу воду.

    Улога СПЦ је да даје подршку борцима за приватност, а не да предводи ту борбу – основна улога Цркве је да спасава људе, исцељује од греха и уводи их у Живот Вечни, све поред тога може бити важно, али није примарно. Не би било добро ако би наши пастири усмерили своју енергију у технолошка, правна, социолошка питања, а занемарили кључне духовне потребе своје пастве. То, још једном понављам, не значи изловање од реалног живота (напротив, СПЦ ће увек дати подршку иницијативама које бране људско достојанство, приватност, слободу, као што је и до сада чинила), али значи одређени поредак, који је владика Николај лепо карактерисао као знање о томе шта је важно, шта је важније, а шта најважније.

  48. Душан каже:

    Помаже Бог ђаконе Оливере,

    молим Вас да, за случај моје грешке, пребаците ово писмо у одговарајућу рубрику уколико сам „промашио тему“ тј. уколико припада некој другој области већ поменутој на Вашем сајту.

    Наиме, ових дана се у јавности причало о увођењу тзв. „невидљивог броја социјалног осигурања“ какав већ постоји у „…razvijenim zapadnim državama…“. Каже се да обичан човек неће имати увид у његову вредност јер (цитирам) „…Osim onih koji su za to ovlašćeni, niko drugi neće moći da ga pročita, jer neće biti zapisan nigde u dokumentima građana za razliku od, na primer, jedinstvenog matičnog broja građana.“. Цитирани чланак је објављен у Новостима под насловом „Прво чип па онда пензија“ (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:299803-Prvo-cip-pa-onda-penzija) и у њему се описују бенефити оваквог приступа првенствено кроз организацију података запослених. Наводе се предности посматране у финансијском светлу (које не оспоравам), али се помињу и предности у „…vođenju lične evidencije svakog radnika“.

    Сматрам да покренута иницијатива Владе Србије за чију је реализацију задужен Централни регистар, крије несагледиво већу опасност од свих досадашњих (при чему мислим на разне врсте докумената са чипом). Зашто ово кажем – без биометријског пасоша могу да проживим живот да ми и не затреба (уз одрицање права путовања по свету – мада плави пасош још увек важи), док са друге стране (цитирам): „Ova brojka (мисли се на невидљиви број социјалног осигурања) će biti nezamenjivi uslov(!) za ostvarivanje bilo kojeg prava iz radnih odnosa, zdravstvene zaštite ili penzijskog osiguranja.“. Он ће нам бити додељен хтели ми то или не.

    Чини ми се да је овакав број основа на коју само треба придодати (не)могућност куповине и продаје и да се констатује да живот без њега није могућ. Да ли пренагљујем или претерујем када кажем да након тога (када околности и технологија дозволе) само га треба уписати на руку или чело.
    Јер жигосање неће бити први корак, већ последњи када се изврше све адекватне припреме за његову примену у реалном човековом животу. То подразумева развој великих база података и адекватног софтвера. Чини ми се да се из чланка то може сагледати.

    Свестан сам и тога да такви бројеви постоје већ дуги низ година на западу, али сам такође свестан да сценарио који сам описао горе представља реалност и техничко-технолошки гледано, потпуно је изводљив.

    Молим Вас за Ваше мишљење уз пуну слободу да ме исправите уколико грешим или видим нечег чега заправо и нема.

    У Христу брат,
    Душан

  49. oliver каже:

    Бог добро дао!

    На поменути текст су ми неки људи указали пажњу, међутим, проблем је у томе што је сам текст конфузно написан, почевши од наслова (у коме пише „Прво чип, па онда пензија“ иако се микрочиповање нигде не наводи у тексту), па надаље (није јасно конкретно у ком погледу се та невидљивост односи, да ли је то број који се генерише аутоматски, али коме могу само да приступе одређени службеници који имају приступ бази или нешто друго). Такође, наводи се да нешто слично постоји у Западним државама, а тамо је број социјалног осигурања тако лако добити да га за неколико минута на интернету можете наћи за скоро сваку особу.
    Искрено говорећи, мени није јасно зашто би неко уводио додатни универзални идентификатор уколико већ постоји један који је такође обавезан (ЈМБГ) и то технички гледано представља непотребну компликацију. Моја претпоставка је да је случај исти као и са биометријским личним картама својевремено, тј. да је неко већ финансирао цео пројекат, а да се јавност накнадно обавештава.
    С обзиром да текст не даје шира објашњења, не бих могао рећи колико је то проблематичан пројекат у погледу приватности (не заборавите да већ годинама постоји један универзални идентификатор – ЈМБГ, али поента није у њему самом колико у томе чему и од чије стране преко њега може да се приступи). Мој лични став када је ова проблематика у питању је да је човек аутономан и слободан у одлучивању докле год постоји анонимност новчаних токова, или готовина („кеш“ у народном жаргону). Неко ми је скоро рекао и да је о. Тадеј својевремено нешто слично навео, што ме је обрадовало. С обзиром да је Ваша бојазан усмерена првенствено ка томе, мислим да не треба бити претерано узрујан у овом конкретном случају – иначе је ову проблематико потребно разматрати „хладне главе“ да се не би дошло до крајности које се поготово примећују међу протестантима.
    О сличном питању је колико ми је познато постојала велика дебата у Русији својевремено, знам да је било доста верника који су се бунили око тзв. ИНН броја, чак ми се чини да је влада и донела неко алтернативно решење, али нисам сигуран да је Руска црква сматрала да су бојазни оправдане, иако се борила за права верника.
    Како год, све што сам Вам рекао сматрајте личним ставом који не обазује – ја сам обичан ђакон са одређеним техничким предзнањем и немам харизму Духа Светог да разматрам дубока духовна питања, то је одговорност других, далеко позванијих. А Саборни став Цркве ће бити једини валидан, поготово с обзиром да се у овом погледу мишљења разликују и да су често дијаметрално супротна. У складу са тим, да би се ове недоумице потпуно отклониле, мислим да је потребно да помесне Цркве организовују један скуп који би био посвећен овој проблематици и да се саборно проучи ова проблематика. Став који се тада добије ће имати потребну тежину и верујем да ће до таквих сабрања и доћи у наредним годинама.

    Срдачан поздрав, брате Душане, и помјаните у молитвама!
    ђакон Оливер

  50. mirke93 каже:

    Помаже Бог!
    Мене мучи једна ствар. Наиме, да бих ишао на екскурзију у Беч, која ће се спровести (уколико се пријави довољан број ученика) 20. октобра ове године, потребан ми је биометријски пасош. Колико знамЦрква званично није рекла не биометријским пасошима, али није рекла ни да, тако да ми је превелик ризик да га извадим, поготву што је то необавезан документ. Данас сам питао вероучитеља у вези са тим, а он ми је рекао да је то нужно зло и да и он сам има такав пасош.
    Да ли би било паметно да тражим благослов од свог свештеника за вађење пасоша? И да ли постоји шанса да се до октобра следеће године чује неки став цркве по том питању?
    Извините на одузимању времена.

RSS feed for comments on this post. And trackBack URL.

Leave a Reply