Ђакон Оливер Суботић је рођен 1977. године у Новој Вароши (Србија). У родном граду je завршио Природно-математичку гимназију (1996), после које уписује студије на Одсеку за информационе технологије ФОН-а у Београду. Током тих студија је објавио више десетина чланака из области рачунарске анимације и визуелизације и радио као активни стручни сарадник Више електротехничке школе на предметима Компјутерска графика и Компјутерска анимација. Упоредо са тим активностима, уписује и Православни богословски факултет у Београду (2000). На ФОН-у је дипломирао 2004, а на Православном богословском факултету 2005. године. Магистрирао је 2008. године на Православном богословском факултету у Београду.
У чин ђакона је рукоположен 22. јануара 2008. године, у Српској Патријаршији у Београду и постављен на службу у храм Вазнесења Господњег у Жаркову.
По завршетку студија (2005) запошљава се на Православном богословском факултету као стручни сарадник на информационим делатностима у оквиру Информационо-документационог центра. На том месту ради наредне две године, а потом од стране Светог Архијерејског Синода СПЦ бива постављен за главног и одговорног уредника часописа Православни мисионар (2007), званичног мисионарског гласила за младе. У исто време постаје члан Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке и једно време предаје верску наставу у Деветој београдској гимназији (2007-2009) и у Рачунарској гимназији (2009) у Београду. Један краћи период је био и вршилац дужности председника Светосавске омладинске заједнице (СОЗ) Архиепископије београдско-карловачке. У оквиру Катихетског одбора Архиепископије тренутно је ангажован у Медијском тиму и у Одељењу за стручно саветовање катихета.
Непосредно по оснивању Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој (августа 2008. године) постављен је за његовог управника.
Из области информационих технологија чланке је објављивао у часописима Čip, Svet kompjutera, Računari, Digital Arts, PC, Digital, а из друштвено-религијских области за часописе Православље, Светигора,Нова српска политичка мисао и Теолошки погледи. Повремено објављује текстове у рубрици Погледи дневног листа Политика.
Објавио је четири књиге:
3D Studio MAX3 – Tehnike modelingа, (2000), приручник за тродимензионално моделовање и визуелизацију;
Човек и информационе технологије: поглед из православне перспективе, (2006), зборник текстова, студија и есеја који говори о феноменима информационих технологија из аспекта православне теологије и антропологије. Садржај ове књиге је екранизован на националној телевизији (РТС2) кроз серијал прилога под називом „Црква и савремене технологије“ у оквиру емисије Верски мозаик.
Биометријски системи идентификације: критичка студија, (2007), прва српска научна студија о биометријским системима, урађена на захтев Светог Архијерејског Синода СПЦ.
Црква и глобализација: структура, однос и последице, (2009), верзија магистарског рада одбрањеног на ПБФ под називом „Постојаност црквене структуре у условима процеса глобализације“.
Учествовао је на више десетина стручних скупова, предавања, трибина и округлих столова одржаних у земљи и иностранству из области односа православне теологије и информационих технологија. У неколико наврата је био званични представник СПЦ при иницијативама од ширег друштвеног значаја које су се односиле на употребу савремених информационо-комуникационих технологија.