Одбрана унутрашњих простора

Док се убрзано формирају „фортификације“ у виду правно-техничких механизама, безбедносних протокола и етичких смерница – који су сви заједно несумњиво корисни и потребни, али нису довољни – AI увелико изводи напад из другог смера, вршећи инвазију на унутрашње просторе нашег бића.

Против екранократије

Суштина изазова са којим се суочавамо може се именовати ретко коришћеним термином екранократија, да бисмо што прецизније означили специфичан „режим“ окупације људског (раз)ума путем визуелно-звучних надражаја који долазе преко екрана.

Етички изазови које доноси вештачка интелигенција: питања, дилеме и понеки одговор

За адекватан одговор на етичке изазове које доноси вештачка интелигенција, потребни су: а) константна јавна дебата, б) укључивање свих мислећих чланова друштва у осмишљавање адекватне стратегије, в) одређивање начелних граница вештачке интелигенције које се морају се поставити већ сада, да би се предупредили проблеми који нас могу сачекати већ сутра, г) неопходност редовног праћења развоја вештачке интелигенције и стално новелирање законских процедура, д) неопходност међународне сарадње и проналажења регулаторних механизама којима ће спречити неконтролисани развој и примена ове технологије и ђ) прецизне гаранције које би обезбедиле да у будућности нико неће бити дискриминисан зато што одбија да носи у себи било какав машински склоп.

Принцип троструког кључа за „откључавање“ технолошких изазова

Ради пројекције будућих технолошких токова и изазова у тексту се предлаже принцип троструког кључа којим се IT решења испитују у три одвојена пролаза: критичком, контекстуалном и концептуалном. Упоредна историјска анализа развоја IT-a и примена овог принципа воде истом закључку у погледу идентификације главног технолошког изазова са којим ће се човечанство суочити у наредном периоду.

Пред изазовима вештачке интелигенције

Не постоји консензус у научним и стручним круговима око тога како можемо дефинисати вештачку интелигенцију, премда постоји више радних дефиниција које се користе. Једну (према нашем скромном мишљењу, сувише уопштену) дефиницију је ове године усвојио Европски Парламент за потребе законодавног оквира ЕУ.

Асоцијалност социјалних мрежа

Главни проблем код друштвених мрежа је, међутим, доста сложенији, и тиче се трансформативног потенцијала бинарних технологија на нивоу човекове личности. Наиме, неопходно је приметити да друштвене мреже (не само оне, али овде су парадигма) стварају виртуелне идентитете.

Комуникациона доступност и мислена одсутност

Неки људи аутора сматрају прилично чудним будући да ретко носи мобилни телефон и сматра да га је неопходно имати укљученог и обавезно уз себе само на путовању, у лифту и у ванредним околностима. Додуше, аутор је свештеник и полази од специфичности своје службе, па тај став не треба једноставно пројектовати на друге људе, но било чиме да се човек бави, на Литургији му (укључен) мобилни телефон свакако само смета.

Црква у цивилизацији бинарног кода

Цивилизација у којој живимо се у информатичкој литератури обично описује синтагмом „информационо друштво“, при чему тај термин све чешће срећемо и у свакодневном говору. Један број социолога је, међутим, с правом приметио да се информационим друштвом може назвати свако друштво које на систематичан, организован и рутински начин прикупља и обрађује велики број података. То се, […]

Место и улога Цркве у развоју информационог друштва

Некоме ће можда изгледати чудно да Црква може имати било какву улогу у развоју савременог информационог друштва. Заиста, уколико полазимо само од информатичких, економских, правних аспеката, онда би заиста било места за одређени скептицизам. Но ако пођемо од значења термина о коме је реч увидећемо да није тако. Када кажемо „информационо друштво“ најчешће по некој […]

Претрага