Интервју (Политика): Црква забринута за заштиту личних података

Предлог закона о заштити података о личности представља добро утемељен, али недовршен пројекат и зато је потребна његова дорада. Овако критична оцена прописа о којем ће Скупштина Србије расправљати на наредној седници стигла је из Српске православне цркве. Иако формално не може бити овлашћени предлагач амандмана, новоосновани Центар за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке детаљно је анализирао пројекат закона који уређује осетљиву област прикупљања, обраде и коришћење личних података грађана. Поредећи га са сличним британским прописом (Data Protection Act), Центар је указао на неке недостатке постојећег предлога нудећи решења с циљем да се закон побољша.
Управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија, ђакон Оливер Суботић подсећа да је СПЦ још пре две године на стручним скуповима тражила измене постојећег закона с обзиром на нове видове прикупљања информација и могућност њихове злоупотребе.

„Наш правни савет је темељно претресао предлог закона и наишао на низ пропуста. Међу наведеним члановима који се односе на чување и лојалну употребу података о личности, нигде се експлицитно не помињу биометријски подаци који су најосетљивији. Предложили смо да за злоупотребу биометријских података буде запрећена затворска, а не новчана казна. Продајом таквих података неко може да заради много више од предложене новчане казне”, објашњава Суботић.

Британски пропис на који се позива овај Центар СПЦ исцрпним дефинисањем појмова, начина остваривања права и обавеза и аката овлашћених органа, уклања опасност од такозваних растегљивих „каучук” норми. Овај модел познаје и посебно тело у виду Трибунала за заштиту података, које решава спорове између повереника и других органа односно лица. Центар сматра да би формирањем тела, по узору на Трибунал за заштиту података, та опасност била сведена на минимум. Британски закон детаљно регулише и услове поступања редовних судова у поступцима везаним за повреду права и обавеза у погледу заштите података.

Суботић наглашава да улазак Цркве у ову област која директно задире у домен слободе личности показује да је она друштвено одговорна, а не незаинтересована институција. „Иако је првенствена улога Цркве спасење душе, она не може да не подржи све цивилизацијске вредности које афирмишу слободу личности. Уколико је право на приватност грађана на било који начин угрожено, Црква не може да остане по страни”, каже ђакон Оливер Суботић.

За православну цркву и њене вернике не поставља се питање да ли или не користити савремене технологије, већ на који начин. Зато је Архиепископија београдско-карловачка крајем августа и формирала овај Центар, једини за сада у православном свету, који ће пратити све изазове у свету и код нас који се тичу употребе савремених технологија.

Ђакон Оливер Суботић подсећа да је Црква концептуално против прикупљања и централизације биометријских података: „На чипу постоји додатни простор, па ће неко за пет година рећи, хајде да додамо још неке личне податке. После ће неком пасти на памет да обједини у једном документу возачку дозволу, личну карту и здравствену књижицу. За двадесетак година неко ће рећи шта ће вам све то јер можете да загубите, хајде да вам уградимо чип под кожу као неку савремену тетоважу. Не желимо стварање таквог друштва у којем ће се помоћу паноптичког система, о којем је говорио Фуко, надзирати грађани.”

—————————-
МУП форсира личне карте са чипом

Заслугом СПЦ, уредбом владе грађанима је омогућено да бирају да ли ће узети нову личну карту са или без биометријских података, али је Центар за проучавање и употребу савремених технологија незадовољан како се грађани обавештавају о могућности избора.

„Нажалост, имамо велики број притужби грађана које стижу у центар да многим грађанима у полицијским станицама није дата могућност избора, уколико сами не затраже личну карту без чипа. Службеници МУП-а су дужни да обавесте грађане да могу да изаберу једну или другу личну карту”, објашњава Суботић.

Центар планира да министру полиције Ивици Дачићу пошаље захтев да провери рад шалтерских службеника у полицијским станицама, како би се утврдило колико је таква пракса непоштовања законског права грађана на избор узела маха.

—————————-

Разговор водио: М. Пешић, објављено у Политици, 29. 09. 20008

*Стручни извештај Центра о коме се говори у интервјуу се може преузети овде