Интервју (Политика): Владике на „Фејсбуку”

facebook…Да је литургијски доживљај у цркви незаменљив слаже се и ђакон Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско- карловачкој: – Иако нисам резервисан према интернету, и имам свој сајт у форми блога, према „Фејсбуку” имам приличну резерву управо због његовог концепта. Црква не би требало да користи ову социјалну мрежу. Првенствено због тога што се на овом сајту појављују профили у чију аутентичност нико не може бити сигуран. Чак и када се ради о групама и „фан страницама”, питање је да ли је особа којој је страница посвећена сагласна са тим. Лично не верујем , да је ико од твораца група посвећених Патријарху Павлу које се могу пронаћи на овом сајту, питао Његову светост за дозволу – каже он за „Политику”.

Он истиче и то да је „Фејсбук” у приватним рукама, те се не зна се како ће тећи развој ове мреже у будућности и да ли ће поред постојећег садржаја бити додате рекламе или нешто слично. – По мени је посебно важан проблем виртуелизације црквеног доживљаја. Наиме, на сајтовима се можете информисати и њихов смисао је у томе да вас призове да поделите литургијски доживљај на лицу места, односно у цркви и на литургији као централној служби. Проблем је што се овде сугерише да се литургијски доживљај може поделити и у интернет простору. Плашим се да би у једном тренутку преовладао утицај који би померио реалан доживљај хришћанског искуства ка виртуелном – објашњава он додајући да сам концепт социјалних мрежа има већу моћ него обични блогови и форуми.

Према његовом мишљењу, уколико би постојала могућност одређене аутономије, односно виртуелног црквеног простора за који би се поуздано знало да припада Цркви, он би могао имати позитивну улогу у широј комуникацији међу људима који нису у могућности да непосредно, физички ступе у контакт једни са другима. Ипак, са друге стране, таква комуникација је, каже, могућа и путем обичног мејла или уз помоћ веб камере. „Фејсбук” није погодан ни за пренос црквене поруке, ни за међуцрквену комуникацију. Не може се правити електронска црква, као пандан реалној, јер, пре свега, не може постојати виртуелно причешће – закључује Суботић.

*Интервју објављен у Политици 01. 06. 2009.