Човек и технологија

Расправа о глобализацији се у широј јавности углавном своди на економско-финансијски аспект и дискурс еколошких питања (обе теме су додатно актуелизоване због две кризе глобалног карактера: економске и еколошке). Ширина, слојевитост, па и противречности процеса глобализације ипак далеко превазилазе поменуте равни. У том ширем контексту глобализација се намеће као изазов Православној цркви, која већ неко време промишља решења за мисију и функционисање њених чланова у савременом свету. Наставак текста »

Пре разматрања конкретних етичких корена глобалне финансијске кризе претходно морамо да идентификујемо саме темеље савременог финансијског система. Глобални финансијски систем је (чак и у неким земљама чији се поредак сматра комунистичким, попут Кине) базиран на капиталистичком систему вредности и начину функционисања. Једна од најпознатијих (и најзанимљивијих) теза о историјском настанку таквог система је студија Макса Вебера под називом Протестантска етика и дух капитализма. Вебер је корен капиталистичког система пронашао у друштвеном утицају учења о предестинацији Жана Калвина, предводника једног од три доминантне гране раног протестантизма. Наставак текста »

Већ неколико година проблематика биометријских система идентификације заокупља пажњу стручне јавности, али и ширих слојева друштва у целом свету. На подручју наше помесне Цркве ово питање често покрећу православни верници у разговорима са својим парохијским свештеницима и духовницима. Слично је било и у погледу биометријских личних карти, о којима је доста писано у претходних неколико година и ту тему нема потребе ништа додатно апсолвирати, осим евентуално подсетити да грађани имају право да бирају да ли ће на новим пластифицираним исправама имати чип или не (регулисано Уредбом Владе под редним бројем 110-320/2007). Наставак текста »

Када је реч о проучавању тоталитаризма потребно је поћи од почетног разликовања његове феноменолошке сфере и саме суштине, не ради вештачког раздвајања, већ ради доласка до целовитог увида. У вези са тим, потребно је упоредо применити три приступа: историјски, правно-теоријски и философски. У историјском смислу је несумњиво да у досадашње тоталитарне поретке у ужем смислу спадају Хитлерова нацистичка Немачка и Стаљинов комунистички СССР, а условно и Мусолинијева фашистичка Италија. Наставак текста »

Одговор на питање постављено насловом овог округлог стола ће се разликовати у зависности од претходно усвојених антрополошких премиса и начелног става у погледу човекове природе. За оне који прихватају материјалистички поглед на свет одговор на питање хоће ли и, уопште, могу ли машине заменити људе можe бити позитиван, с обзиром да у том гледишту човек преставља само телесну, материјалну компонетну, затворени систем у оквиру кога се дешавају бројни хемијски и физички процеси које називамо разменом материје и енергије. Ако би то било све што је човек, онда би га заиста могли прецизно дефинисати, а самим тим и потпуно симулирати уз помоћ концепта вештачке интелигенције. Преостало би једино време и рад за развијање технологије за тако нешто. Наставак текста »

Мисионарски задатак Српске Православне Цркве данас је немогуће остварити ван активног учешћа оцрковљених младих људи и ту нема спора. Дакле, када младе људе већ приведемо Цркви и када они осете тај благодатни живот и науче онолико колико је потребно о животу у Христу, потребно је да их укључимо у служење Цркви. Оно што је спорно и за дискусију јесте пре свега начин служења младих тој мисији. Чини нам се упутним да зарад темељности разложимо ову проблематику на две велике области: улогу односно младих из верног народа Божијег и улогу младих у оквиру јерархије (ђакона и свештеника пре свега). Наставак текста »

Често имамо прилику да чујемо констатацију да је време у коме живимо тешко. То није у потпуности тачно, поготово у односу на тежину времена косовских јунака и и времена које је уследило после Косовске битке. Опет, не можемо рећи ни да живимо у лагодном времену – довољно је да се окренемо око себе и приметимо толико несрећних људи који живе на рубу материјалне егзистенције. Како онда можемо окарактерисати наше време? Прави одговор је да живимо у сложеном времену које одликује један изузетно сложен феномен, а то је глобализација. Тај феномен није могуће свести на једну раван, економско-финансијску, мада се то најчешће чини. Наставак текста »

Српска Православна Црква преко својих стручних тела какав је Центар за проучавање и употребу савремених технологија препознаje иницијативу за доношење националне стратегије за безбедност информација као цивилизацијски важну и добро је што је од стране организатора позвана да се укључи у дискусију. СПЦ овом и сличним изазовима приступа превасходно из начелног аспекта (што не искључује практичне импликације) и иманентан јој је виши ниво апстракције у методолошком смислу (што омогућава сагледавање проблема у пуном обиму). Наставак текста »

Човек, Црква, технологија, савремени свет. Проблем слободе и критичке мисли у технолошкој цивилизацији. Паноптички системи надзора и право на приватност. Медијски напади на СПЦ. Црква и Интернет. Однос информационог и индустријског друштва. Информисање и хришћански ритам живота. Проблем радикалног индивидуализма и личности у савременом свету.  Критички однос према савременим технологијама. Цивилизацијска одговорност Цркве. Комплетан интервју у MP3 формату, дат на Радио Београду 2 у емисији Атлантис, 3. марта 2009. године.

…Да је литургијски доживљај у цркви незаменљив слаже се и ђакон Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско- карловачкој: – Иако нисам резервисан према интернету, и имам свој сајт у форми блога, према „Фејсбуку” имам приличну резерву управо због његовог концепта. Црква не би требало да користи ову социјалну мрежу. Првенствено због тога што се на овом сајту појављују профили у чију аутентичност нико не може бити сигуран. Чак и када се ради о групама и „фан страницама”, питање је да ли је особа којој је страница посвећена сагласна са тим. Лично не верујем , да је ико од твораца група посвећених Патријарху Павлу које се могу пронаћи на овом сајту, питао Његову светост за дозволу – каже он за „Политику”. Наставак текста »

Последњих неколико година се појавило више студија и есеја са тезом о тобожњем фундаменталистичком духу који прожима живот Српске Православне Цркве (СПЦ). Недавно је на интернету објављена још једна (за сада непотписана) студија тог типа, под називом Филозофско-теолошки извори антиевропског и антизападног дискурса у СПЦ. Она је занимљива зато што поред познате приче о фундаментализму и антизападном ставу СПЦ доноси допунску тезу о „српско-православном конзервативизму“ када је у питању употреба савремених информационих технологија. Наставак текста »

На овим просторима влада стереотип да је СПЦ један крајње конзервативан организам, што није тачно. Само постојање Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој, јединог те врсте у православном свету, говори супротно. О авангардности Православне Цркве на васељенском нивоу у овом погледу говори и православни супер-портал под називом Православно хришћанство који је веома сличан WEB.DEP пројекту, с том разликом што концептуално није окренут ка форумима и вестима и што је доступан на око тридесет светских језика. Што се теме такозване електронске демократије тиче, она је једна од саставних области концепта информационог друштва и њу треба посматрати из три начелна аспекта, иманентна сваком слободном друштву. Та три принципијелна аспекта су право, истина и слобода, при чему је овај последњи најважнији. Наставак текста »

Недавнo оглашавање у јавности Светог архијерејског синода СПЦ у вези са Предлогом статута АП Војводине, а потом и реакцијаповодом Предлога закона о забрани дискриминације у једном делу јавности покренули су бурне реакције. Нешто слично се десило и пре неколико година када је СПЦ индуковала јавну дебату о електронској приватности и прва затражила доношење новог Закона о заштити података о личности. У сва три случаја интелектуални и медијски кругови ненаклоњени Цркви нису толико критиковали њену аргументацију, колико чињеницу да је она уопште реаговала. „Црква нема права да се меша у политику“, „То нису питања којима СПЦ треба да се бави“, „Зауставимо клерикализацију Србије“… само су најчешће пароле дела јавности који сматра да је секуларизам доведен у питање друштвеним иницијативама Цркве. Колико је овакво тумачење секуларног устројства државе аутентично? Наставак текста »

Већ смо током првог панела приметили да је ова проблематика веома контроверзна. У вези са њој постоје дијаметрално супротни ставови. Поставља се питање зашто је то тако. Дијаметрално супротни ставови о биометрији не чују се само код нас. Таква је ситуација и у свету. За што је до тога дошло? Да ли постоји неки апстрактан разлог или једноставно све може бити сведено на једну матрицу како бисмо лакше могли испитивати ту проблематику? Осврнуо бих се на један врло површан аргумент неолудизма, на који сам јавно одговорио политикологу који је тврдио да је то у принципу нека нова врста лудизма у 21. веку, те да се све на то своди. Упитао сам га зашто је онда стотину професора и стручних сарадника Лондонске школе економије и политичких наука било против тог пројекта. Наставак текста »

Светска криза и криза у српском ИТ-у. Однос Цркве према савременим технологијама. Концепт Центра за проучавање и употребу савремених технологија. Активно учешће Центра у развоју нових технологија у Србији. Стање на српској сцени информатичких часописа – проблем опортунизма. Примена teleconferencing-a у и савремених технологија у СПЦ – некад и сад. Изазови који су пред нама. Директни download интервјуа (MP3).

*Интервју дат за радио емисију Dobar Dan IT (бр.18) крајем децембра 2008.

Експертске анализе јасно предочавају да проблем глобалне финансијске кризе не може бити решен простим стимулансом посрнулог тржишта. Разлог је једноставан: генератор кризе на тај начин не би био уништен већ бивременом само ојачао претећи још већим последицама. Потребна је промена у самој структури система који је дубоко дехуманизован с обзиром на то да се у његовом центру као врхунска вредност не налази човек већ профит. Иако је цео систем усмерен ка задовољавању потреба човека као јединке, управо је човек постао производ сведен на квантитативно одредиве категорије радног учинка у контексту остваривања нечијег профита. Од субјекта куповине он се суштински свео на објекат у једном немилосрдном систему у коме је богатство једина светиња. Ту је основни етички генератор кризе: похлепа невиђених размера. Наставак текста »

У академском свету, термин глобализација почиње прецизније да се формулише осамдесетих година, а током деведесетих постаје незаобилазан како у научним круговима тако и популарној литератури. Он се од тада углавном користио у редукованом погледу и сводио на економско-финансијски аспект, најчешће посматрано кроз интеграцију тржишта роба и капитала широм света уз смањење баријера које се односе на међународну трговину и инвестиције. Такав економски усмерен и ограничен приступ представља упрошћавање које ни издалека не даје потпуну слику – економски и финансијски фактори јесу spiritus movens процеса глобализације, али га ни у ком случају не исцрпљују. Наставак текста »

– У уводнику за тему броја „Православног мисионара“ навели сте да је дилема „кандило или рачунар“ временом прерасла у тврдњу „и кандило и рачунар“. Значи ли то да у нашој Цркви висе нема отпора употреби нових информационих технологија или је знатно мањи него што је био?

Ту дилему „или…или“ су постављали људи ван Цркве упркос томе што она никада није имала отпор према информационим технологијама – тачније, имала је афирмативно-критички став који и данас негује. Наставак текста »

Синтагму „уметност обмане“ је некадашњи најпознатији хакер, Кевин Митник, искористио за наслов своје књиге у којој објашњава начине извођења суптилних електронских превара. Ова синтагма је веома подесна и за именовање једне од суптилних превара у свету генерализованих медијских комуникација, а то је елиминисање аутентичног контекста из медијске поруке. Не постоји књига, текст, говор… који на тај начин не могу бити погрешно представљени или, можда је боље рећи, уклопљени у сасвим нов контекст. Уметност обмане у том погледу није толико у импутирању непостојећих цитата колико у деконтекстуализацији (уклању постојећег контекста) односно реконтекстуализацији (стварању новог контекста). Наставак текста »

Своје излагање почињем чињеницом да се данас, по први пут у истори људског рода, поставља питање: да ли ће књига у свом класичном облику преживети до краја нашег столећа? Ово питање се поставља углавном зато што папир бива све више потискиван као медијум преноса поруке и што су људи данас у великој мери одвикнути од читања, а навикнути на инстант поруке. Електронски медијуми, поред тога што су супстанцијално другачији од папирних, утичу и на форму текстуалне поруке јер се она све више појављује у виду хипер-текста тј. директних и брзих веза ка другим страницама. Традиционални процес читања бива тим концептом доведен у питање и многи се питају да ли довољно размишљамо о последицама таквог приступа, где је акценат све више на проналажењу потребне информације, а све мање на удубљивању и стицању знања. Можда је Елиот заиста био визионар када се упитао да ли је знање заменило мудрост, а информација заменила знање. Ипак, чини се да то не мора бити тако… Наставак текста »