Човек и технологија

Октобарски филмски фестивал „Бдење душе” који се одржава у Сремским Карловцима добар је повод за разматрање теме духовности на филму. Један приступ био би историографски, у смислу навођења конкретних филмских остварења са религијском конотацијом. Приближан списак таквих остварења вероватно нико никада неће успети да сачини, чак ни у случају строго селективног приступа. Други приступ је доктринарног карактера и повезује се са начелним питањима, те га је могуће далеко лакше обухватити у прецизнији оквир за потребе новинског текста. Наставак текста »

Предлог закона о заштити података о личности представља добро утемељен, али недовршен пројекат и зато је потребна његова дорада. Овако критична оцена прописа о којем ће Скупштина Србије расправљати на наредној седници стигла је из Српске православне цркве. Иако формално не може бити овлашћени предлагач амандмана, новоосновани Центар за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке детаљно је анализирао пројекат закона који уређује осетљиву област прикупљања, обраде и коришћење личних података грађана. Поредећи га са сличним британским прописом (Data Protection Act), Центар је указао на неке недостатке постојећег предлога нудећи решења с циљем да се закон побољша. Наставак текста »

Професор Ентони Гиденс (Anthony Giddens), некадашњи директор Лондонске школе економије и политичких наука (LSE) и један од најпознатијих социолога данашњице, у свом познатом предавању под називом „Свет који нам измиче“ (Runaway world) наводи да је савремени свет у коме живимо све, само не предвидљив. Гиденс притом примећује један парадокс: наука и технологија су везане за идеју да свет учине предвидљивијим, а управо су оне те које су га учиниле непредвидиљивијим него икада до сада. Он јасно запажа да наука и технологија уводе неизвесности са којима се раније нико није ни морао суочавати, наводећи еклатантан пример еколошке кризе, настале управо кроз утицај науке и технологије на природни свет који нас окружује. Наставак текста »

… Центaр за проучавање и употребу савремених технологија у оквиру Српске Православне Цркве ускоро треба да почне са радом.

Повод за оснивање Центра је двојак. На првом месту то су мисионарске потребе наше Цркве које захтевају праћење савремених информационо-комуникационих технологија. Поред тога, жеља нам је да потврдимо цивилизацијску улогу Цркве у нашем друштву и да дамо студиозан, перманентан и правовремен одговор на технолошке изазове са којима се савремена цивилизација сусреће. Наставак текста »

Једна од особина које Интернет чине веома популарним јесте могућност анонимног и/или псеудонимног обраћања огромном броју људи. Сам концепт псеудонимности се користио вековима уназад за различите сврхе – постоје и познати светски писци који су писали под псеудонимом, а као такве их и данас наводимо.[1] У cyber простору постоји далеко више људи са псеудонимима него под правим именом и презименом. Дешава се и то да на различитим електронским интернет презентацијама постоје истоветни псеудоними које користе различити људи, а има и супротних случајева, да на више презентација постоји особа која користи само један псеудоним. У оба случаја, идентитет се може утврдити једино преко стила писања (литерарна анализа) или IP адресе са које се пише (техничка анализа), а најбоље комбинованом методом. Наставак текста »

Благоразумна употреба појмова и ствари рађа целомудреност, љубав и знање, а неразумна распусност, мржњу и незнање.(Св. Максим Исповедник, 1. глава трећег стослова о љубави, дело из VII века); Бог помаже човеку да доспе до таквих изума; и ђаво се њима користи, па зар је допуштено да се ми хришћани њима не користимо? (Светогорски старац Порфирије Кавсокаливит, одговарајући на питање о употреби савремених технологија – разговор вођен крајем XX века). Ова кратка уводна ретроспектива унеколико даје одговор на први део мог излагања који обрађује однос Цркве и информационих технологија. Источна Црква нема ни конформистички ни конфронтациони став према информационим технологијама. Тачније, она их мери мерилом Христа за сваки конкретан случај њихове употребе. Став који при том заузима могли бисмо да окарактеришемо као критички, али у смислу плодне критичке синтезе, а не неплодног критицизма. Наставак текста »

Пропагандисти биометријских докумената у Србији као један од главних аргумената (поред савремености) наводе повећање безбедности података. Вероватно не знају да је Брус Шнајер, (човек из чијих уџбеника уче о криптографској заштити), још пре две године оспорио безбедност података биометријских пасоша. Није једини – годину дана касније сличан закључак је донео и реномирани FIDIS конзорцијум. Ако ништа, то бар говори да је за почетак паметно сачекати искуства других земаља и не журити превише. Наставак текста »

У оквиру грађанскоправне науке, право на приватност се сврстава у корпус личних права и о њему се у уско правном смислу говори се тек од краја 19. века. У то време Семјуел Ворен (Samuel Warren) и Луис Брендајс (Louis Brandeis) популаришу одлуку судије Кулија (Cooley) да је приватност „право да човек буде остављен на миру“ („right to be let alone“), затраживши заштиту појединца у контексту нових проналазака и начина пословања. Приватност у савременој правној пракси значи вођење живота слободно, без упада у интиму, у већој мери аутономно и са могућношћу контролног приступа личним информацијама и потврђено је многим међународним актима и конвенцијама. Наставак текста »

Живимо у времену технолошке револуције и медиа-милитаристичке глобализације. Каква је улога интелектуалца у овом времену?

– Улога сваког одговорног интелектуалца у 21. веку је у реафирмацији критичког погледа на свет. То би требало да буде сасвим нормална ствар, међутим, то данас није тако. Под притиском технократских структура највећи број оних који себе сматрају интелектуалцима површно посматрају феномене данашњице, не увиђајући или не желећи да виде суштинске токове који леже испод феноменолошке равни. За тако нешто потребна је одважност, јер то значи директан сукоб са владајућим опортунистичким виђењем које се тако агресивно намеће. Данас је постало уобичајено да се интелектуалцем сматра неко ко има формално високошколско образовање или пак неко ко пуно зна, што је потпуно погрешно: први став је формалистички, а други енциклопедијски. Наставак текста »

Већина људи који годинама користе рачунарски софтвер су потпуно адаптирани на једну просту динамику: куповина новог софтвера/хардвера – учење или прилагођавање новинама – коришћење – куповина новог софтвера/хардвера. Круг је потпуно затворен и процес је цикличан по својој унутрашњој логици. Једино што се ретко ко од нас упита колико заиста сврсисходности има у тој причи и колико све то радимо по инерцији, а не по неком смисленом критеријуму. Још је мањи број оних који у свему траже дубље разлоге, али и последице које из њих произилазе. Наставак текста »

Чак и најљући противници Српске Православне Цркве на овим просторима признају њене заслуге за подизање културног и образовног нивоа српског народа током његове бурне историје. Можда је најбоље почети од доприноса светих Кирила и Методија, равноапостолних отаца који су Словене просветили Еванђељем и подигли писменост на потпуно нови ниво. У наставку не смемо изоставити свету српску лавру, манастир Хиландар, који је, по угледу на византијске узоре, био практично први српски универзитет у малом. Потоње време деспота Стефана Лазаревића даје огроман замајац српској култури и образовању, управо преко црквених институција, а у потоњем вековном турском ропству једини извор писмености били су манастири.   Наставак текста »

Роботика (израз који је први употребио познати амерички писац Исак Асимов) је једна од најмлађих научних дисциплина у корпусу модерних наука данашњице. Она обухвата теоријске постулате и практичне моделе за примену робота у обављању разних послова који су углавном механичке природе и често симулирају покрете реалних бића. Највише се ослања на њој сродне и такође младе науке: информатику (науку о прикупљању и обради информација) и кибернетику (науку о управљању). У технолошки најразвијенијим земљама, попут Јапана, роботи се користе у многим областима, превасходно у индустрији, али и за специфичне задатке које човек не може довољно добро обавити из многих разлога (прецизност, недоступност, безбедност…). Наставак текста »

Вероватно најинтригантнија тема у разговору о дигиталним технологијама јесу приче о  хакерима. Они су, једноставно речено, углавном млађи људи који поседују велика знања из информационих и комуникационих технологија, изузетан ниво интелигенције, и натпросечну упорност и мотивисаност, а све то користе ради неовлашћеног упада у компјутерске системе. Вероватно је свако од нас макар једном у животу прочитао у штампи неку од догодовштина везаних за ову групу људи – најчешће су у питању случајеви „упада“ у банковне, поштанске, али и војне рачунарске системе. Прича о овим људима би била знатно окрњена и непотпуна уколико би се задржала на фактографском бележењу њихових „подвига“ – потребно је обрадити мотивацију, животне околности и све остале факторе које нам могу рећи нешто више о њима. Наставак текста »

Случај финских војника који су у другој половини 2004. године ослобођени војне дужности под дијагнозом да су „зависници од Интернета“ је можда први случај те врсте који је доспео у жижу светске јавности. Већ почетком јула 2005. године у Кини, тачније у државној болници у Пекингу, је почело лечење групе младих људи којима је дијагностикована зависност од компјутерских игара и Интернета: као симптоми наведени су депресија, нервоза, страх, испољавање недруштвености, паника, агресија… Кинеска влада, иначе, има праксу честог затварања играоница и интернет клубова, али више из идеолошких разлога, с обзиром да НР Кина функционише под специфичним видом комунистичке идеологије. До данас је проблем зависности од дигиталних технологија толико узео маха да и у Београду постоје клинике које се баве његовим решавањем. Није реткост да се и свештеницима родитељи обраћају за помоћ у решавању овог проблема њихове деце. Шта у случају зависности од дигиталних средстава можемо да констатујемо узимајући у обзир светоотачко искуство? Наставак текста »

У деценији која је за нама Интернет је од рачунарске мреже коју је користио ужи круг научних радника прерастао у глобалну комуникациону инфраструктуру, чији број (милиона) корисника више нико не покушава да изброји. Импликације на друштвеном плану које је такав стреловит развој овог информационог медија донео су огромне и протежу се од радикалне промене начина комуникације међу људима, преко образовања и широке доступности информација до нових видова криминала. Све то представља један динамичан изазов који се Цркви намеће на размеђу два миленијума. Управо због брзине којом се Интернет развија, било је потребно што пре саставити критичке студије од стране православних теолога и информатичара. Наставак текста »

У протеклих пет деценија написано је стотине хиљада страница на тему обраде и преноса информација. Нажалост, у највећем броју случајева у питању су разматрања уско техничких аспеката ове проблематике, што је узрок несразмерно малог броја текстова написаних о конкретним методама „обраде“ информација – разлика између информације и дезинформације не види се из техничког, већ из етичког и антрополошког аспекта. Наиме, машински код не прави разлику између информације и дезинформације; ту разлику препознаје само онај човек који (дез)информацију креира, а нешто ређе онај који је прима. Наставак текста »

Реч „Еванђеље“је једна од првих до које православних хришћанин дође у почетку свог духовног живота и једна је од оних које га стално прате. Ту реч су Срби преузели од својих кумова, Грка, и у потпуности је прихватили без измене. У старогрчком изворнику она је била у облику to evangelion и пре свега значила благу вест, благовест. Иначе, све речи које имају префикс ev-, како у старогрчком тако и у новогрчком, имају неки позитиван квалитет и означавају нешто добро и лепо (evlogia, evdokia, evharistia…). Наставак текста »

Вероватно ће се већина читалаца изненадити чињеницом да вртоглави успон рачунарске технологије у последњих пар деценија није условљен само све захтевнијим „озбиљним“ рачунарским програмима, већ превасходно развојем тродимензионалних игара. Управо су 3D игре пресудно утицале на појаву све бржих кућних рачунара (тачније бржих процесорских јединица и видео подсистема) који би могли без успорења да извршавају сложена израчунавања. И таман се појави процесор на вишем такту или бржа видео карта, а на тржишту се већ појавила „супер-реална“ игра која захтева бржи рачунар… и тако у круг. Профит који остварују произвођачи игара (а уз њих и произвођачи рачунарских компоненти) је огроман и значајно премашује износе из филмске индустрије. Ако је пре осамдесетих година прошлог века и било ентузијаста у овој области који су рачунарске игре правили из креативних побуда, данас је процес креирања компјутерских игара у готово свим случајевима одређен искључиво профитом. Наставак текста »

Светску јавност редовно узбуркавају вести о „крађама идентитета“ милиона грађана света из рачунарских база података, тачније крађама њихових личних идентификационих података. Ти подаци се масовно краду из банковних, војних, административних… и многих других база података, а последице тих криминалних аката су веома озбиљне. Но то је само једна раван проблема – важна, али не и суштинска. Наиме, у оквиру теме о такозваној крађи електронског идентитета ваља нам прво одговорити на питање колико је сам појам идентитета у данашњим условима сужен и разводњен. Наставак текста »

Догматске истине, које је Црква током своје крстоносне историје речима формулисала, заправо су настале као реакција на појаву погрешних учења. То не значи да Црква догмате није опитовала и доживљавала пре њиховог формулисања  – она је Предање као извор догмата увек носила у себи. Међутим, када год би се појавила опасност у виду непредањског учења, саборски би настајали догмати као речју формулисане богооткривене истине којима је Црква одувек живела. Наставак текста »